Листа изложби

АЛАН ФОРД ТРЧИ ПОЧАСНИ KРУГ

02.12.2020-28.02.2021.

У Музеју Југославије од 2. децембра биће отворена гостујућа изложба „Алан Форд трчи почасни круг”, која је била један од најпосећенијих словеначких културних догађаја у 2019. години. Биће приказане 152 оригиналне табле из раног периода (1969–1975), када је на изради стрипа радио препознатљиви италијански ауторски двојац Магнус-Бункер, као и три насловна цртежа Паола Пифарерија. Поменутом изложбом, као и бројним редовним програмима Музеј Југославије ће у периоду од 28. новембра до 2. децембра обележити овогодишњи Дан Музеја.

Први број „Алана Форда” изашао је у мају 1969. године. Осмислили су га Лучано Секи – Макс Бункер, као сценариста, и цртач Роберто Равиола Магнус. Већ годину дана касније овај сатирични стрип је због упечатљивих цртежа, духовитих дијалога и спретне ироније, као и изузетног превода Ненада Бриксија, придобио наклоност публике широм Југославије.

„Стрип је исмевао све корумпиране, неспособне и изманипулисане људе на свету. Никога није поштедео. Обрадио је лепе и ружне, богате и сиромашне, поштене и лопове. Догађаји у стрипу су апсурдни, изненађујући, духовити и апсолутно политички некоректни. Неки цитати постали су део свакодневног говора, па његов утицај можемо препознати и у музици (знате откуд назив „Прљаво казалиште”), и на филму („Маратонци трче почасни круг”, „Kо то тамо пева”, „Смоговци”). Данас је стрип једнако занимљив услед актуелне друштвено-политичке ситуације, па га многи доживљавају готово пророчки”, објашњава аутор изложбе, Рок Главан.

Изложбу организују Музеј Југославије и Институт за културу и образовање из Љубљане, у сарадњи са Националном галеријом Словеније, Италијанским институтом за културу у Београду и Југословенском кинотеком.

Стручни сарадници на изложби су др Андреј Смрекар и Само Пуребер, као и Лазар Џамић, аутор „Цвјећарнице у Kући цвећа”, популарне студије о феномену југословенског успеха стрипа „Алан Форд”. Дизајн оригиналне поставке радио је Ранко Новак, док су за адаптацију београдске изложбе задужени Марица Буцек и Дејан Тодоровић.

„Алан Форд је један од врло ретких примера како се страни културни артефакт ‛прими՚ у новој стредини и, штавише, постане неодвојиви део културне баштине земље примаоца; културни еквивалент воћног калемљења. Истина је да је „Алан Форд” у бившој Југославији постао популарнији и значајнији него у родној Италији, док је у свим осталим земљама, где је превод покушан, угашен након само неколико издања. Никада, на пример, није преведен на енглески.

По мом мишљењу, постоји неколико разлога, које сам у детаље обрадио у књизи. Први и највећи је да је наш природни облик менталног и друштвеног функционисања „надреална” фарса – ни капитализам, ни социјализам, него „надреализам”. Зато је стрип резоновао толико јако. Поред тога, Алан Форд је модернизована верзија комедије дел арте, старе и архетипске уметничке форме која је у многоме обликовала модерну културу масовних медија. Kоначно, неколико других разлога, од друштвене сатире, као јаке уметничке форме некадашњих комунистичких земаља, преко начина на који је хрватски језик перципиран у остатку бивше Југославије, до преовлађујућег култа дилетантског аматеризма у нашим друштвима”, наводи Лазар Џамић поводом отварања београдске изложбе.

У оквиру изложбе биће приказана и ретка издања стрипа „Алан Форд” из колекције Маријана Матића, Владимира Јаковљевића и Марија Рељановића.

Реализацију изложбе помогли су Ерсте банка и С лизинг, Вип мобајл, Монтпројект, Трако инвест, Триглав осигурање и Соко инжењеринг.

У оквиру изложбе „Алан Форд трчи почасни круг” одржаће се и пратећи програми, а изложба ће бити отворена до 28. фебруара 2021. године.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa

Нова мапирања Европе

Мала породична историја