Пад Берлинског зида – 30 година касније

Поводом 30 година од пада Берлинског зида, Институт за филозофију и друштвену теорију  Универзитета у Београду и Музеј Југославије, у суботу 9. новембра, у 18 часова, организују трибину Пад Берлинског зида – 30 година касније. Европска прекретница из југословенске перспективе. Трибина се организује у оквиру редовног програма Музеја Разговори о Југославији: увод у постјугословенске студије (Разговори 25).

 На трибини ће говорити: Будимир Лончар, некадашњи министар иностраних послова СФРЈ, Иван Ивањи, књижевник, преводилац и дипломата, Михајло Ковач, новинар и дипломата и Твртко Јаковина, историчар, професор на Филозофском факултету у Загребу. Модератор је Миливој Бешлин, историчар, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију.

Источнонемачке власти су 1961. године почеле да подижу Берлински зид да би спречиле бекства становника Источног Берлина у Западни Берлин, која су имала и политичке и демографске и економске последице. Зид је био дугачак 155 километара, имао је  302 осматрачнице, 20 бункера и 9 званичних прелаза. Берлински зид био је један од најпознатијих симбола Хладног рата и блоковске поделе света. Почетком 1989. године лидер Источне Немачке, Ерих Хонекер, рекао је да ће зид стајати на свом месту још 50 до 100 година. Убрзо је поднео оставку, а талас догађаја у земљама Источног блока довео је до тога да власти дозволе прелазак из Источног Берлина у Западни Берлин 9. новембра исте године. Западна Немачка и Источна Немачка ујединиле су се 1990. године.

Разговор на трибини одвијаће се у два тематска оквира. Први ће бити о значењу изградње Берлинског зида на стварној и на симболичкој равни; како су изгледала подељена друштва две Немачке, као и непомирљива подељеност и непријатељство у Европи; како су из перспективе непосредних сведока и учесника наши саговорници видели рушење Берлинског зида и шта је то значило за тадашњу Немачку, Европу и свет. Други тематски оквир тицао би се питања како су се наведени историјски процеси рефлектовали на југословенско друштво и државу и да ли је баш због свог покушаја да надрасте европску подељеност, Југославија у време пада Берлинског зида имала другачије „приоритете“ од осталих социјалистичких држава. Најзад, где смо данас, 30 година касније и шта је остварено од идеала и заклињања у „слободни и демократски свет“ и „европско јединство“.

Будимир Лончар, министар иностраних послова СФР Југославије у време пада Берлинског зида и завршетка Хладног рата. Пре тога,  од 1973. до 1977. године, био је југословенски амбасадор у Западној Немачкој.

Иван Ивањи, писац, германиста, дипломата; дуже од 20 година преводилац за немачки језик југословенског председника Тита; као дипломата радио је у југословенској амбасади у Западној Немачкој.

Михајло Kовач, новинар, некадашњи уредник и спољнополитички коментатор ТВ Београд и дописник те куће из Западне Немачке у време пада Берлинског зида.

Проф. др Твртко Јаковина, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Загребу; један од најбољих познавалаца хладноратовског раздобља, аутор књиге „Трећа страна Хладног рата“ о месту и улози Југославије и покрета несврстаних у међународној подели снага тог времена, као и бројних радова и књига о међународним односима током епохе Хладног рата.

Трибина ће се одржати у биоскопској сали у згради Музеја 25. мај. Улаз је слободан.