Selidba X 2 i obnova!

Iako nas je, već spremne za proleće, zatekao sneg u martu, radovi u Muzeju 25. maj nastavili su se po planu. Samo su zaposleni malo duže čekali na iseljenje. Niko se nije čudio kad uđe u kancelariju i zatekne koleginicu s maskom protiv prašine na licu, kako čita Politiku iz 1952. godine u potrazi za važnijim Titovim susretima, dok majstori rade u susednoj kancelariji kao da su sami. Istina, probi grejanja na spratu svi smo se obradovali kao kad grane sunce usred zime.

Radovi na spratu završeni su krajem februara, kada su kustosi počeli da prave i prve planove za izmeštanje depoa iz prizemlja. Odlučeno je da timovi budu što manji, kako ne bi došlo do sudaranja na mermernom stepeništu. Izložbene sale, u kojima su od 1962. godine održane brojne domaće i međunarodne izložbe, sada su pretvorene u privremene depoe. Udarnički je iseljena prvo likovna, a zatim i sve druge zbirke – štafete, istorijska, etnografska, tehnička i zbirka dečjih i amaterskih tvorevina. U bioskopsku salu u prizemlju preseljena je zbirka ličnih predmeta Josipa Broza Tita i foto-dokumentacija. Depoi koji su ostali prazni iz nekog razloga postali su nam zanimljivi za razgledanje, možda najviše zbog sablasne tišine kojom odzvanjaju. Dok majstori i u njih ne uđu, naravno.

Vizitorski centar nastavio je da raste i stavljen je pod krov. Prilikom obilaska objekta sa izvođačima, jasno sam videla raspored prostorija: biletarnice, suvenirnice, toaleti i kafić. Nadamo se da će već sredinom godine publika zahvaljujući novom objektu moći da uživa kao i prilikom posete nekim od najmodernijih muzeja u svetu.

Sasvim slučajno otkrili smo da se i u objektu vila Mir (koja zapravo nosi naziv Spomen-zbirka i nekada je bila u sastavu Memorijalnog centra Josip Broz Tito) odvijaju radovi. Naime, iako najavljeni, nismo mogli da uđemo jer je lakiran pod u prizemlju. Da nismo bili s Momom Cvijovićem, jednim od najiskusnijih muzejskih savetnika, svakako bismo morali da se vratimo. Ovako, do trezora, u kome se nalaze najvredniji predmeti Muzeja, došli smo kroz tunel.

U prvoj nedelji aprila konačno smo dobili i ključeve od vile Srbijanka na privremeno korišćenje. U objektu koji se nalazi pored Muzeja Jugoslavije, do nedavno su bili smešteni zaposleni Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Uz veliku brigu da će se u isto vreme seliti i depoi i kancelarije, do zadnjeg dana pred uskršnje praznike uspeli smo da se smestimo. Vesela kancelarija Odeljenja za istaživanje i zaštitu muzejskog fonda, u kojoj sam od decembra sedela, sada je razmeštena u više kancelarija. Malo smo se bunili i osećali kao da završavamo srednju školu. Nije da nismo i nazdravili u to ime. Više puta.

Čari velike terase u vili Srbijanka, koja povezuje uglavnom kancelarije Odeljenja za komunikacije i razvoj programa, prvi je vožnjom na stolici isprobao direktor interneta, dok je rešavao dilemu konekcija u zgradi u koju smo se preselili. Do kraja zadnjeg radnog dana pred praznike, stigao nam je i internet. Nakon odmora-bacili smo se na posao!