Gastarbajterska priča

Predmetni nastavnici: sociologija, istorija, građansko vaspitanje

Ciljna grupa: Učenici srednje škole i završnih razreda osnovne škole u pratnji
predmetnog nastavnika/nastavnice

Trajanje radionice: 60 minuta

Polazište radionice predstavlja sama izložba, stoga je prvi deo radionice, nakon upoznavanja sa samim Muzejom, posvećen obilaženju izložbene postavke interaktivnim pristupom koji ohrabruje sve učesnike na dijalog i aktivno učešće.
Na početku, učesnici radionice imaće priliku da se upoznaju sa definicijom termina gastarbajter. Prvo će iznositi svoje asocijacije tako što će dobiti samolepljive papiriće na kojima će napisati po jednu reč koja po njima najbliže opisuje gastarbajtera. Iščitavanje svih stikera poslužiće kao povod za diskusiju o predrasudama vezanim za gastarbajtere, ustaljenom mišljenju o njima u društvu ali i o struci koja je tek odnedavno uvidela značaj ove teme. Ovim putem će se dotaći i tema kako učesnici radionice doživljavaju muzeje i čime, po njima, muzeji treba da se bave, a kako je nasuprot tome viđen savremeni muzej u teoriji.
Početni deo radionice, koji podrazumeva obilazak izložbe, fokusiraće se na dva segmenta postavke Ljudi i Samoistorizacija. Celina Ljudi prikazuje životne priče gastarbajtera. Ove priče imaju obrise moderne (anti)bajke u kojoj se mnogima pružila prilika za srećnim krajem, ali ne bez žrtve i trajnih ožiljaka. Kroz lične predmete i sećanja učesnici radionice moći će na najbolji način da sagledaju sve aspekte gastarbajterskog života razapetog između dubokih krajnosti, tuge i blagostanja, velike uskraćenosti naspram uspeha, naglašavajući kontekst u kojem je, kao nikada ranije u istoriji, radnik mogao da priušti život u sopstvenom dvorcu. Dalje se obilazak nastavlja kroz gastarbajterske priče u segmentu Samoistorizacija koji čine fragmenti gotovih izložbi o organizaciji društvenog života, jugoslovenskim klubovima radnika van zemlje, kao i instalacija koja pokazuje životni prostor Dragoljuba Trumbetaša, nekada gastarbajtera, a sada priznatog umetnika. Cilj ovog dela radionice je da kod učesnika podstakne empatiju i saživljavanje sa temom kroz autentičnu životnu priču, ali i da osvetli pojedine aspekte rada i života u inostranstvu, o kojima se često ne razmišlja.
Drugi segment radionice nadovezuje se na širi kontekst odlaska iz domovine u potrazi za boljim životom i poslom. Ideja ovog dela radionice je da se osvrne na gorući društveni problem odliva mozgova i najnovije istraživanje Svetskog ekonomskog foruma po kojem je Srbija na prvom mestu u svetu po odlasku stručnjaka na rad u druge zemlje. Ova tema pokrenuće se u vidu debate u kojoj jedna strana ima zadatak da pokaže sve prednosti ostanka u Srbiji, a druga da istakne glavne razloge želje za odlaskom u inostranstvo. Svi učesnici nasumično su raspoređeni u dve grupe i zastupaće jednu stranu, bez obzira na lične stavove. Dokumenti i predmeti koji su izloženi u celini Tragovi, pronađeni u istorijskim i medijskim arhivima, poput novinskih članaka, pisama, audio i video-materijala, činiće okosnicu za pripremu argumenata obe strane, ali će isto tako učesnici biti podstaknuti da pokažu kreativnost i dopune arhivski materijal primerima iz svakodnevnog života. Cilj debate je da pokrene diskusiju među ciljnom grupom na koju se ovo pitanje najviše odnosi i podstakne je na razmišljanje o dobrim i lošim stranama napuštanja domovine.
Nakon prezentacije obe strane otvara se diskusija koja sumira glavne teme radionice, ali i podstiče sve učesnike da podele svoje utiske o ovoj poseti Muzeju.