(Pre)poznavanje Muzej 25. maj

Premijerno predstavljen u okviru manifestacije Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10, u maju 2016. godine, program (Pre)poznavanje – Muzej 25. maj, kreiran je sa idejom da preispita i učini vidljivim vrednosti Muzeja 25. maj, jednog od tri objekta koji čine kompleks Muzeja istorije Jugoslavije. Autorke projekta su Neda Knežević, direktorka MIJ i Marija Đorgović, kustoskinja MIJ.

Program realizujemo povodom 40 godina od smrti Mihaila Mike Jankovića. Cilj nam je da njime pokrenemo debatu ne samo o radu Mike Jankovića i njegovom doprinosu razvoju moderne arhitekture u Jugoslaviji, već i o modernizmu uopšte. Takođe, ideja je i da preispitamo istorijske, umetničke i simboličke vrednosti Muzeja 25. maj, čujemo mišljenja stručnjaka, ali i onih ljudi kojima ovaj prostor predstavlja svakodnevno okruženje.

(Pre)poznavanjem smo ostvarili veću i kreativniju saradnju sa lokalnom zajednicom u šta se posetioci mogu uveriti ukoliko poslušaju za ovaj projekat kreiranu zvučnu mapu muzejskog komšiluka u središnjem holu Muzeja 25. maj. U okviru nje nalaze se razgovori vođeni sa stanovnicima solitera preko puta Muzeja 25. maj, zaposlenima u MIJ, kao i upravom Partizanovog stadiona. Kroz različita zanimiljava viđenja i tumačenja naših sagovornika, posetilac se upoznaje sa načinima na koji ovaj prostor doživljavaju oni koji ga svakodnevno koriste, da li se u okviru njega međusobno prepoznaju i šta vide kao njegove najveće vrednosti ili mane. Ambijentalni doživljaj upotpunjuje arhivski i za projekat snimljen video materijal, taktilno dostupna maketa, kao i maketa iz vremena kada je objekat građen.

Muzej 25. maj je prvi objekat u Beogradu koji je namenski građen za potrebe jednog muzeja. Na ekskluzivnom pozivnom konkursu za zgradu Muzeja u Botićevoj ulici, pobedio je Mihailo Mika Janković, a objekat je svečano otvoren 1962. godine. Malo je poznato da je ovaj arhitekta pored Muzeja 25. maj za sobom ostavio neke od najmarkantnijih objekata u Beogradu – Savezno izvršno veće-SIV (danas Palata Srbije), Centralni komitet-CK (zgrada Poslovni centar Ušće), Partizanov stadion i Sportski centar Tašmajdan.

Muzej je značajan primer arhitekture visokog modernizma i jedan od retkih primera total dizajna u arhitekturi Beograda. Na uređenju spoljašnje fasade, delova enterijera i na muzejskoj postavci radili su različiti umetnici poput Boška Karanovića, autora mozaika na pročelju fasade, Raula Goldonija, autora zidne slike u unutrašnjosti, Emila Vićića i Vladete Petrića, autora muzejske postavke koja će se u integralnom obliku zadržati naredne dve decenije. Kao poklon Grada Beograda Josipu Brozu Titu za 70. rođendan, Muzej je izgrađen sa namerom da se u njemu izlažu, čuvaju i istražuju pokloni koji su Titu uručeni iz raznih krajeva Jugoslavije i inostranstva. I danas ovaj objekat provocira i izaziva oprečne stavove stručnjaka i šire javnosti, kako svojim umetničkim oblikovanjem, tako i simobličkim vrednostima koje se za njega vezuju.