Мињон – румунска принцеза

Марија, унука енглеске краљице Викторије и праунука руске царице Марије Александровне, рођена је 9. јануара 1900. у војводству Сакс-Кобург и Гота. Њена мајка, тада румунска принцеза Марија, одмах по рођењу назвала ју је Мињон по лику из познате опере. Сви у породици су прихватили тај надимак, чак се Марија и као одрасла особа тако потписивала. Крштена је у руској православној цркви у Енглеској, а кумови су јој били истакнути чланови европских краљевских породица. Била је ведра и насмејана девојчица, пленила лепотом и духом, те је одмалена била је омиљено дете румунског краљевског пара Фердинанда Хоенцолерна и Марије Сакс-Кобург Гота, као и целог двора. У Румунији су је звали и Мариоара (Маричица).

Мињон је расла у Синаји, у дворцу Пелеш. Синаја је била посебно место за румунску краљевску породицу. Две палате Пелеш и Котрочени биле су резиденцијални простори румунске краљевске породице. Румунска принцеза је у палати Пелеш провела своје детињство и младост. На спрату палате је делила простор са својим сестрама Елизабетом и Илеаном. Касније, када би као југословенска краљица посећивала Румунију, радо се враћала у Пелеш. Чини се да није случајност што су многи стилски елементи синајских палата инспирисали декорацију палате Краљевског двора Дворског комплекса на Дедињу.

Мињон је са својом породицом често путовала Румунијом, али и у Енглеску и Немачку. Њене прве портретне фотографије, снимљене у различитим окружењима, представљале су је као девојчицу божанствене лепоте. Писма њене мајке Марије указују колико је била очарана њоме. У јавности се појављивала како у традиционалној румунској ношњи, тако и у модерној одећи светских модних кућа. Као девојчица није баш претерано бринула о свом свакодневном изгледу, облачила се једноствано за игру, чак се појављивала и у радним панталонама кад је помагала брату око аутомобила. Њен однос с браћом и сестрама био је хармоничан. Због своје скромности и тежње да свакоме угоди називали су је и „наша мала Пепељуга“. Савремена истраживања личних фондова румунске краљевске породице указују да је Мињон имала ипак најближе контакте с братом Николаом. Та блискост резултирала је понекад дечачким понашањем које се сматрало неприкладним у дворској култури.

(Foto arhiva Fonda kraljevskog dvora)

Као образовање све деце румунског двора, и њено је било под будним оком краља и краљице. Мињон је васпитавана по правилима енглеског двора. Тако је од малена учила три језика: енглески, француски и немачки. Поред историје, географије и других области, стекла је образовање на пољу музичке и ликовне уметности, што ће у каснијем делу њеног живота посебно доћи до изражаја. Први светски рат одложио је идеју о озбиљнијем даљем образовању. Мињон и њене сестре заједно с мајком биле су ангажоване у ратним војним болницама у Јашију и Гидиђенију.

Краљица Марија Румунска сматрала је веома важном мисијом да своје ћерке ослободи навика патријархалног друштва Балкана. Снажно их је подстицала на учење како би стекле нова сазнања важна за еманципацију жена. Одатле је проистекла идеја за школовањем и принцезе Мињон. Након Првог светског рата, 1919. године Мињон је уписана у школу за девојке у Хилфилду, у Енглеској. Далеко од Пелеша, од родитеља и сестара, Мињон се споро уклапала у строга правила интерната. У априлу 1920. године пише мајци да је мучи носталгија за домом. Недуго затим одлази из школе у Француску. У Паризу и Вишију упознаје нове трендове у моди, уклапа се у нове стилове живота, упознаје нова лица и редовно пише мајци. У тим писмима истиче разлику између себе и других девојака, наглашавајући ипак да она само жели да јој удовољи. Иако је мајка била разочарана њеном одлуком да не настави школовање, нашла је разумевања за своју ћерку и подржавала је. Мињон се још од детињства интересовала за аутомобиле, што је утицало и на њену страст према вожњи. Из Француске оцу често шаље мапе својих рута пређених аутомобилом и пише одушевљена о својим путовањима.

(Fotografija iz Zbirke Muzeja Jugoslavije)

Политичке околности после Великог рата утицале су на многе потезе балканских владара. Краљевска кућа Румуније је у том периоду склопила неколико брачних савеза с балканским монархијама. Године 1921. са Грчком Краљевином, а 1922. са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца. Поред осталих, чини се да су кључне политичке личности Краљевине Румуније Димитри Таке Јонеску и Краљевине СХС Никола Пашић одиграли значајну улогу да се принцези Мињон предочи идеја о удаји. Мињон није познавала балканску политичку сцену, није много знала о Малој Антанти и другим послератним трвењима. Како пише историчарка Диана Мандаше, Мињон је знала да постоји један усамљени младић у свом двору у Београду и пристала је да га сретне и упозна. Тако је 8. јануара 1922. године у дворцу Пелешу на Синаји организован свечани доручак, а већ следећег јутра Мињон и Александар су донели одлуку да се венчају те године. На рођендан принцезе Мињон, 9. јануара, одржана је свечана вечера на којој је најављено венчање, уз наздрављање краљева Фердинанда и Александра поводом будуће чврсте везе између две суседне државе. Светски медији су већ 10. јануара известили о значају веридбе из политичког угла, наглашавајући чврст савез између Југославије и Румуније, обе чланица регионалног савеза Мале Антанте. У фебруару краљ Александар поново долази у Румунију где је уз величанствен дочек обављена веридба у палати Котрочени. Брачни савез крунисан је брачним уговором на француском језику склопљеним између краља Фердинанда и краља Александра у Букурешту. Венчање је заказано за 8. јун 1922. у Београду. Припреме за тај велики догађај биле су опсежне и са пуно детаља. Принцеза Мињон се спремала да нов живот почне на југословенском двору као краљица Марија Карађорђевић.

Наставак у следећем тексту!