Посмртна маска краља Александра I у обележавању Дана примирја у Француској 1934. године

Након атентата у Марсељу, у ноћи између 9. и 10. октобра 1934. године позван је француски уметник Франсоа Карли (Francois Carli, 1872-1957) да узме отиске с лица преминулих како би израдио посмртне маске. Те посмртне маске, а посебно маска краља Александра I Карађорђевића биле су део великих процесија, најпре у Марсељу. Постојало је неколико изведених посмртних маски краља Александра, а зна се поуздано за три. Карлијев рад је део фонда Музеја Марсеља, друга бронзана маска део је сталне поставке Историјског музеја Србије и трећа –камена маска настала 1935. дело скулптора Максим Реал дел Сартра (Maxime Real del Sarte,1888 –1954) у власништву је Музеја Српске православне цркве.

Посмртне маске краља Александра i настајале су у највероватније од 1934. до 1935. и имале су одређену функцију у креирању посмртног ванвременског лика југословенског краља. За нас је нарочито занимљива улога прве посмртне маске краља Александра у оквиру свечаности поводом обележавања Дана Примирја у Првом светском рату, 10. и 11. новембра у Паризу 1934.

Традиција посмртних маски кроз историју

Посмртне маске су у основи традиција многих земаља. Још од египатске и античке културе имале су посебну улогу у посмртним ритуалима и церемонијама владара и истакнутих личности заједнице. У раним цивилизацијама, на пример, египатској и етрурској, лик покојног владара није добијан узимањем отиска с мртвог лица, већ је прављена посебна маска идеализованог лика најчешће од злата, драгог камења и других племенитих материјала, која се постављала на лице покојника како би оплеменила и сачувала његов лик у загробном животу.

У римској култури, посмртне маске imaggines (лат. lat. imago) биле су воштане маске истакнутих чланова политичке елите узете још за живота одређене личности, да би након смртни постале симбол патриотизма и врлина које је покојник поседовао, а које је требало да надахњују живе. У ренесанси посмртне маске постају и део култа чувања сећања на уметнике и архитекте. Тако Ђорђо Вазари у својим Животима уметника помиње посмртну маску чувеног песника Дантеа Алигијерија, а познато је и да је посмртна маска истакнутог ренесансног архитекте Филипа Брунелескија настала 1446. године.

Све до почетка новог века посмртне маске важних личности најчешће су имале ритуални карактер ради одавања почасти умрлом и неизоставни су биле део процеса стварања трајног сећања на покојника. С почетка 19. века маске постају и важан елемент у креирању трајног лика владара, па тако постају основа за многе јавне споменике и спомен бисте. Настајале су одмах након смрти, када су најчешће позивани вешти воскари или моделари, од 19. века су то били уметници који су узимали у воску отисак лица преминулог. Након тога је прављен калуп на основу којег је изливана маска у гипсу, кермици, злату, бронзи. Узимање отисака с лица преминулог морало је бити у одређеном року, односно непосредно након по наступању смрти. Циљ је био да се задржи оригинални лик преминулог који касније добија посебно значење.

Комеморација у Паризу поводом Дана примирја

Целокупна политичко–друштвена ситуација изазвана атентатом у Марсељу, с једне стране неопходност исказивања почасти трагично пострадалом југослоевнском краљу на територији Француске довела је до тога да се први елемент у комеморацији Александра I појави баш у Марсељу. Посмртне маске краља Александра I и француског министра унутрашњих послова Луја Бартуа које су настале већ 10. октобра биле су најпре изложене у раскошном, посебно осмишљеном кенотафу , на Тргу де ла Бурс (Place de la Bourse) у Марсељу, где је велики број француза у колонама одавао почаст пострадалима у атентату. Међутим, месец дана касније, 11. новембра 1934. године на Дан примирја у Првом светском рату, Француска је решила да ода почасти убијеном југословенском краљу. На кенотафу, овог пута постављеном у Тријумфалној капији, на Тргу етоал, у близини гроба Незнаном јунаку, испод импозантне заставе Краљевине Југославије, у малој витрини, била је изложена посмртна маска краља Александра. Тријумфална капија, симбол борбе за слободу, подигнута у част бораца за Француску, 10. и 11. новембра 1934. била је место комеморисања југословенског владара и симбол нераскидивог француско-југословенског пријатељства. Церемонију прославе Дана примирја 1934. детаљно су преносили француски и домаћи штампани медији. Часопис “Фигаро” на насловној страни истиче значај одавања почасти краљу Александру I на дан обележавања примирја у Првом светском рату, а домаћи медији до детаља преносе свечаност.

Још од 10. новембра Тријумфална капија била је обавијена у црне дуге драперије. У поподневним сатима 10. новембра 1934. у штампи се наводи да је цела Француска преко својих делегата и учесника у Првом светском рату дошла да се поклони успомени на “Великог Друга Витешког краљ Александра”. Сматрало се да се од смрти великог маршала Фоша (Фердинанд Foch, 1851-1929), никада раније није окупило толико људи. Посебно се истиче велики број ратних инвалида који долазе да се поклоне гробу Незнаног јунака и лику краља Александра који симболизују нераздруживо братство две нације: француске и југословенске.

Кенотаф с посмртном маском и заставом био је посебно осветљен. Током церемоније чувала га је коњица Републиканске гарде Француске у парадним униформама, као и француски ратници из Првог светског рата. Цео програм свечаности био је праћен како би стигао у све делове света.

На Тргу етоал били су поствљени звучници како би учесници у процесијама били обавештени о сваком детаљу церемоније. Током ноћи између 10. и 11. новембра огласиле су се оргуље из Богородичине цркве, које су пратиле дефиле бораца из Првог светског рата поред кенотафа. Како преносе новинари “Политике” и “Времена”, тада је почела и црквена церемонија и атмосфера тог дела програма била је у духу античких свечаности, у којима су ноћна тама и светлост великих стаклених канделабра постављених око посмртне маске, давали посебан мистични доживљај. Више оо четрдесет хиљада бивших војника из Првог рата одавало је почаст краљу. Свечаности су присуствовали и председник Француске и кнегиња Олга, као и велики број политичких званица из Француске и Југославије.

Сутрадан, 11. новембра, свечаност је настављена. У унапред најављено време посмртна маска је поново у дугој поворци кроз Париз, церемонијално ношена ка Тријуфалној капији. Маску су тада носили чланови Удружења ратника, а иза њих су дефиловали борци из целе Француске окићени француским заставама с великим бројем венаца и порука упућених краљу. Тога дана посебан утисак су оставили студенти Париза који су уз импозантну заставу Краљевине Југославије носили и грандиозни венац положен уз посмртну маску у Тријумфалној капији.

Копија карљевог посмртног лика представљала је меморијску конструкцију која је требало да остави трајан визуелни утисак у колективном памћењу. Тако оформљен култни портрет краља Александра I био је у центру свих тих свечаности и симболизовао је присуство краља.

Детаљан опис церемоније прославе Дана примирја у Паризу 1934. указује нам на добро структуриран програм који садржи све елементе ефемерног спектакла. У симболично-политичком смислу спектакл је стављен у службу помпе и манифестације величања витешког краља Александра и нераскидивог пријатељства с Француском. Церемонија добија облик масовног перформанса, јавне свечаности туге за пострадалим краљем, где је централно место дато посмртној масци.