Разговори о Југославији: Југословенски авио-саобраћај

Музеј Југославије позива све љубитеље историје, ваздухопловства и југословенског наслеђа да испрате нови циклус Разговора о Југославији, на тему југословенског авио-саобраћаја! 

Кроз циклус од три предавања имаћете прилику да се упознате са узбудљивом историјом југословенског авио-саобраћаја, укључујући успоне, падове и светске успехе домаћих авио-компанија. Предавања ће одржати др Илија Кукобат, научни сарадник Института за савремену историју.

Програм циклуса чине три хронолошке и тематске целине:

1. На крилима ентузијазма и југословенске идеје: Друштво за ваздушни саобраћај а. д. Аеропут 1927–1948.

Друштво за ваздушни саобраћај а. д., познатије по свом скраћеном називу – Аеропут, основано је у Београду 1927. године. Настало је са идејом да у југословенској држави развије потпуно нову грану саобраћаја и тиме допринесе њеном привредном и технолошком развоју, али и националној изградњи. 

Од скромних почетака са свега шест авиона и три пилота, Аеропут постепено је прерастао у озбиљно предузеће које је спајало како значајније југословенске градове, тако и читаву земљу са деловима Средње и Јужне Европе. После трновитих почетних година, обележених постепеним ширењем мреже линија и Великом депресијом, Аеропут свој врхунац по броју превезених путника, отворених линија, бројности флоте и особља достигао је у годинама пред почетак Другог светског рата. 

Овај сукоб довео је и до прекида његовог рада 1941. године, а затим и до покретања поступка ликвидације предузећа од стране немачког окупатора. Како она није спроведена до ослобођења Југославије, Аеропут је званично наставио да постоји и после 1945. Коначно је угашен 1948, чиме је стављена тачка на прву етапу развоја ваздушног саобраћаја у Југославији.

Када? Уторак, 10. новембар, у 18 часова.

Где? Биоскопска сала Музеја Југославије.

2. Од регионалне до светске компаније и назад: Југословенски аеротранспорт ЈАТ 1947–2013.

Након Другог светског рата, потреба за нормализацијом ваздушног саобраћаја условила је оснивање одговарајућег предузећа за ту делатност. То предузеће био је Југословенски аеротранспорт – ЈАТ, који је са радом почео 1947. године. 

Прве године његовог постојања обележене су успесима у повезивању југословенских градова, првим искорацима у иностранство, али и проблемима у пословању. Од половине 1950-их, ЈАТ се постепено трансформише у модерну компанију, окренуту тржишним принципима пословања, са већим обимом међународног саобраћаја у Европи и на Блиском истоку. 

Овај правац задржан је и у каснијем периоду, најпре увођењем млазних авиона 1963. године, а затим и интерконтиненталног саобраћаја са Северном Америком, Аустралијом и Кином 1970-их. Ипак, ЈАТ се такође суочавао са проблемима попут нафтних криза, као и потребом да балансира између тржишних правила у свету и самоуправног социјализма. 

Свој врхунац достигао је у другој половини 1980-их, када је по броју превезених путника био 10. у Европи и 31. у свету. После ових успеха уследиле су године санкција током ратова 1990-их, а затим покушаји приватизације, издвајања делова компаније и изградње новог идентитета под именом Jat Airways после 2000. године. Коначно, трансформација у Ер Србију 2013. довела је до нестанка последњег симболичног трага некадашњег југословенског гиганта. 

Када? Уторак, 17. новембар, у 18 часова.

Где? Биоскопска сала Музеја Југославије.

3. Зашто је социјалистичка Југославија имала више авио-компанија? ЈУСТА, Адриа, Пан Адриа, Авиогенекс

Специфичност југословенског друштвеног, политичког и привредног модела, огледала се, између осталог, у постојању више од једне југословенске авио-компаније. Поред ЈАТ-а, као националног превозника, већ 1947. године оснива се и Југословенско-совјетско акционарско друштво за цивилно ваздухопловство – ЈУСТА. 

Са идејом да буду повезана са растућим туризмом на Јадрану, године 1961. основана су чак два предузећа за ваздушни саобраћај: Адриа Авиопромет у Љубљани и Пан Адриа у Загребу, док је 1968. основан и београдски Авиогенекс. 

Ове компаније покушавале су међусобно да сарађују кроз поделу рада, заједничке набавке авиона и школовање особља. Међутим, улазиле су и у различите сукобе око преузимања запослених, конкуренције у иностранству, и слично. Више покушаја интеграције ових предузећа са ЈАТ-ом, или координације њиховог рада током 1970-их и 1980-их, није успело због различитих погледа на пословање, некомпатибилности флота, али и политичких игара. 

Због слабих резултата пословања, Транс Адриа, наследница Пан Адрије, припојена је ЈАТ-у 1982. године. Адриа је 1991. постала национална авио-комапнија самосталне Словеније, али је 2019. године угашена услед лоше финансијске ситуације. Авиогенекс наставио је са радом све до 2014. године, а 2023. године уведен је у стечај. Са Авиогенексом нестала је и последња авио-компанија основана у Југославији.

Када? Уторак, 24. новембар, у 18 часова.

Где? Биоскопска сала Музеја Југославије.

О предавачу: 

Др Илија Кукобат (Београд, 1993) докторирао је 2023. године на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду са дисертацијом „Ваздушни саобраћај у Југославији 1945–1992”. Радио је у Музеју ваздухопловства у Београду, а од 2023. године запослен је као научни сарадник у Институту за савремену историју. Аутор је више самосталних и коауторских радова из историје југословенског ваздухопловства. Од 2024. године ради и као секретар редакције часописа Историја 20. века.

Улаз на сва предавања је слободан.