О Mузеју

Музеј Југославије је отворена институција која савременом интерпретацијом прошлости подстиче различите актере да активно сагледавају садашњост. Мисија нам је да будемо место отвореног дијалога, да размењујемо знања и искуства о друштвеним и културним појавама 20. века са свим установама, организацијама и појединцима заинтересованим за питања југословенског наслеђа и југословенске прошлости. Кроз своје програме и активности подстичемо друштвено памћење и културу сећања везану за развој југословенске идеје, од настанка државе Југославије као краљевине до њеног нестанка, почетком деведесетих година. Иновативним приступом јединственим збиркама и сачуваним сведочанствима о Југославији, посетиоцима нудимо аутентичне увиде, сазнања и доживљаје кроз излагачке, едукативне и интерактивне програме.

1918 - 1928

Оснивање Краљевине СХС

Током прве деценије након оснивања државе, парламентарна демократија у Краљевини СХС обележена је бескомпромисним политичким борбама национално оријентисаних странака што је, и поред економског напретка, дискредитовало овај политички модел.

У Београду, 1. децембра основано је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Уједињење Краљевине Србије, основане 1882, са Државом Словенаца, Хрвата и Срба прогласио је регент Александар Карађорђевић делујући у име свог оца, краља Петра И Карађорђевића. Држава је заснована на пуној равноправности између Краљевине Србије и Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Питања облика државног уређења и владавине остављено је на решавање Уставотворној скупштини, као изразу слободне воље свих грађана нове државе.

Телеграм Вудро Вилсона којим најављује признање Краљевине СХС, из архива Музеја Југославије

Норвешка прва признаје Краљевину СХС у јануару. У фебруару стиже признање и од САД-а, док остале државе то чине после потписивања Версајског мировног уговора.

Филип Филиповић, један од оснивача Социјалистичке радничке партије Југославије

Привремено народно представништво отпочело је рад, као прва југословенска скупштина. Долази до формирања првих југословенских странака, Демократске странке (ДС) и Социјалистичке радничке партије Југославије (од 1920. то је Комунистичка партија Југославије).

Љубомир Давидовић, оснивач Демократске странке

На изборима за Уставотворну скупштину највише гласова добиле су централистички оријентисане странке, Демократска странка и Народна радикална странка (НРС), али су знатну подршку обезбедиле и Комунистичка партија Југославије и Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС), које су се оштро противиле централизму, па и монархистичком државном уређењу.

Насловна страна Устава из збирке Музеја Југославије

Први устав Краљевине СХС (Видовдански устав) донет је 28. јуна и остаће на снази до 1929. године. Донет је тесном већином и без учешћа чланова КПЈ и ХРСС, а њиме је успостављено унитарно уређење, са великим овлашћењима монарха, али и значајним бројем социјално-економских права. Словеначке и хрватске политичке странке бојкотовале су доношење Устава па је тај чин продубио постојећу кризу и додатно заоштрио тзв. хрватско питање

Обзнана из збирке Музеја Југославије

После комунистичког атентата на министра полиције, Милорада Драшковића, и неуспешног атентата на регента Александра донет је Закон о заштити државе, којим је забрањен рад КПЈ, чија се делатност након тога наставља у илегали

Љубазношћу Бритисх Патхé

Краљ Александар венчао се са румунском принцезом, Маријом, ћерком краља Фердинанда и праунуком британске краљице Викторије. У овом браку рођена су три сина, који су добили имена особена за три југословенска народа: Петар II (српско), Томислав (хрватско) и Андреј (словеначко).

Стјепан Радић, лидер Хрватске сељачке странке

Посланици Хрватске сељачке странке дошли су у Београд и положили заклетву на Видовдански устав. Тиме су фактички признали монархију и одбацили републиканство из свог страначког програма.

Карикатура Пјера Крижанића

Одржани су парламентарни избори на којима највише гласова добија Народна радикална странка и Хрватска сељачка странка. Долази до великог преокрета на политичкој сцени када радикали и ХСС заједнички формирају владу.

1928 - 1934

Краљева лична диктатура

Из пропасти парламентаризма родила се лична диктатура краља Александра. Идеологија интегралног југословенства била је покушај да се, негирањем већ изграђених нација, формира југословенска национална свест и држава.

Убиство Сјтепана Радића

У Народној скупштини радикал Пуниша Рачић 20. јуна убија два посланика ХСС-а, а ранама ускоро подлеже и вођа странке Стјепан Радић. То ће бити повод за укидање парламентаризма и увођење диктатуре.

Насловна страна дневног листа Борба

Краљ Александар уводи диктатуру 6. јануара. Укинут је Видовдански устав, распуштена Народна скупштина и извршна власт пренета на краља, док је забрањен рад свих политичких странака и синдиката. Посебном прогону изложени су чланови КПЈ, ХСС и ВМРО (Унутрашња македонска револуционарна организација). Шестојануарска диктатура имала је за циљ елиминисање националног питања путем концепта интегралног југословенства, који би избрисао све националне и регионалне разлике у земљи.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 3. октобра мења име и постаје Краљевина Југославија. Уведена је идеологија интегралног југословенства и извршена нова административна подела на девет бановина, чиме је требало разбити историјске покрајине.

Краљ Александар I Карађорђевић

Краљ Александар донео је Устав, којим је формално завршен период шестојануарске диктатуре. Овим Уставом, познатијим као Септембарски или Октроисани устав, краљ је остао најважнији чинилац у држави док је Југославија проглашена за уставну и наследну, али не више и парламентарну монархију. Септембарски устав примењивао се формално све до краја постојања Краљевине Југославије

Љубазношћу Филмских новости

У Марсеју (у Француској) чланови ВМРО, у сарадњи са припадницима УХРО (Усташа – хрватска револуционарна организација), убили су Краља Александра. Будући да је престолонаследник био малолетан, управу над земљом преузима Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, братом од стрица покојног краља.

1935 - 1940

Намесништво

Полупарламентарни режим Намесништва, заснован прво на изолацији Хрвата, ипак доноси преуређење државе и хрватску аутономију, а на спољном плану замену француског савезништва немачким и италијанским.

Поштанска марка из 1939. године, на којој је наглашена Бановина Хрватска

Споразум Цветковић–Мачек потписан је 26. августа, а Влатко Мачек, председник ХСС, постао је потпредседник Владе. Формирана је Бановина Хрватска (Хрватска, Далмација, Срем, делови Босне) с овлашћењима блиским федералној јединици.

Са митинга Уједињене опозиције, из архива Музеја Југославије

Одржани су парламентарни избори, последњи у Краљевини Југославији, који су уједно били и најслободнији до тада. За разлику од претходних избора одржаних под јаким притиском државног апарата, ови су били обележени притиском „одоздо”, спровођеним од стране присталица ХСС.

1941 - 1945

Рат и револуција

Други светски рат, у Југославији започет осовинском окупацијом и комадањем државе, завршен је ослобођењем и револуцијом коју спроводи КПЈ, а сукоби разних фракција дали су му и карактер грађанског рата.

Кнез Павле и Хитлер

Након што је 4. марта Бугарска приступила Тројном пакту, кнез Павле састао се у Бергхофу са Хитлером на његов позив. Пошто је Хитлер одлучно тврдио да неће дозволити стварање фронта против Немаца на Балкану, дао је кнезу ултиматум тражећи да потпише приступање Тројном пакту. Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту потписан је 25. марта у Бечу, чиме је земља сврстана уз Немачку, Италију и њихове савезнице, иако без обавеза да учествује у рату који је трајао од 1939. године.

Антифашистичке демонстрације у Београду, 27. март 1941. Љубазношћу Архива Југословенске кинотеке

Војни удар, којим је оборена Цветковићева влада и кнез Павле приморан на абдикацију, извршен је 27. марта. Овај чин пропраћен је антифашистичким демонстрацијама на улицама Београда и других српских градова од стране антинемачки настројене српске јавности, док је хрватски и словеначки део јавности остао миран. Малолетни Петар II проглашен је за краља и формирана је влада генерала Душана Симовића.

"Глава лава"-део фасаде са зграде Народне библиотеке Србије, срушене приликом нацистичког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Из збирке Музеја Југославије

Немачка напада Југославију 6. априла 1941. године. Југословенска војска убрзо је капитулирала, а краљ Петар II са Владом напушта земљу и прелази у Лондон. Држава је подељена на окупационе зоне, анектиране територије и тзв. Независну државу Хрватску (НДХ).

Потернице за Јосипом Брозом Титом и Драгољубом Дражом Михајловићем издате 1943. године. Из збирке Музеја Југославије

У лето 1941. широм Југославије почиње оружани отпор окупатору. Део краљевске војске, који се није предао окупационим снагама, формирао је Југословенску војску у отаџбини (Равногорски покрет – четници) под командом Драгољуба Драже Михајловића. Комунистичка партија Југославије, под руководством Јосипа Броза Тита, организовала је своје снаге (Народноослободилачки покрет – партизани) и позвала све народе Југославије на оружану борбу против окупатора и њихових сарадника. Временом долази до сукоба између Равногорског покрета, касније компромитованог сарадњом са окупатором, и Народноослободилачког покрета под контролом КПЈ.

Из архива Музеја Југославије

Ужички партизански одред ослободио је Ужице и тако створио прву слободну територију у окупираној Европи, тзв. Ужичку републику.

Интернирци из концентрационог логора Јасеновац, 1942. године. Из архива Музеја Југославије

Усташка власт у НДХ формирала је систем концентрационих логора у Јасеновцу у циљу масовног уништавања Срба, Јевреја и свих који су проглашени за противнике усташког режима. Број стадалих процењиван је различито – од 40 000 након 1990. године и осамостаљења Хрватске, до 700 000, што је био службени податак у време Југославије – и остао је предмет контроверзе. Према досадашњим подацима поименично је пописано 81 998 особа.

Бранко Ковачевић, И побеђен (из мапе Кроз нашу борбу) 1945.

Ј. Б. Тито донео је одлуку о „дугом маршу” партизана (око 4 000 бораца), који су се из источних упутили према западним крајевима Босне. Током тог пута, према немачким проценама, партизанске снаге удесетостручиле су се и прерасле у озбиљну оружану силу.

Са првог заседања Авној-а, из архива Музеја Југославије

На првом заседању у Бихаћу формирано је Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), које је преузело функцију прве партизанске владе.

Ђурђе Теодоровић, Сутјеска, 1953.

Јединице Народноослободилачке војске Југославије пролазе кроз највећа искушења у биткама на Неретви и Сутјесци. И поред великих губитака, главнина јединица са врховним штабом је сачувана. У току битке на Сутјесци Тито је рањен у руку и тако постао једини врховни командант који је током Другог светског рата задобио повреде у директним оружаним борбама.

Са Техеранске конференције, Стаљин, Рузвелт, Черчил. Из архиве Музеја Југославије

На Техеранској конференцији између Стаљина, Рузвелта и Черчила одлучено је да се пружи помоћ партизанима у Југославији. Тако је Титов покрет признат као део антифашистичке коалиције.

Са Другог заседању АВНОЈ-а

У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а на којем су донете кључне одлуке за дефинисање будућности послератне комунистичке Југославије. АВНОЈ је проглашен за врховно законодавно тело, формиран је Национални комитет ослобођења Југославије који је представљао владу, одлучено је да се Југославија уреди по федералном принципу, а краљу Петру II забрањен је повратак у земљу до коначне одлуке о начину владавине.

План бомбардовања Београда

Савезничке снаге бомбардовале су Београд једанаест пута у периоду између априла и септембра месеца. Током ове акције Београд је претрпео највећа разарања у Другом светском рату.

Фотографија Јосипа Броза Тита коју су носили немачки војници за време акције

Извршена је немачка акција Десант на Дрвар, под шифрованим називом Операција коњички скок, чији је циљ био да се зароби и ликвидира Јосип Броз Тито, као вођа партизанског покрета у Југославији. Сâм ваздушни десант обављен је 25. маја 1944. године.

Владо Бакарић, Едвард Кардељ и Јосип Броз Тито на Вису

Образована је нова краљевска влада у Лондону чији је премијер постао Иван Шубашић. Генерал Михаиловић разрешен је дужности министра војног. На Вису је склопљен споразум између партизанског Националног комитета ослобођења Југославије и Краљевске владе – тзв. споразум Тито–Шубашић. Краљевска влада признаје тековине НОБ и одриче даљу подршку покрету Драже Михаиловића.

Александар Дероко, Ослобађање Београда, 1944. Из фонда Музеја Југославије

Уз помоћ Црвене Армије, јединице НОВЈ ослободиле су источне делове Југославије, а 20. октобра и Београд. Ослобођењем Београда и Србије, у јесен 1944, започете су борбе за коначно ослобођење земље. Организовани отпор непријатеља престао је тек 15. маја 1945. године.

Тито и Шубашић

Привремена влада Демократске Федеративне Југославије образована је 7. марта 1945. године. Владу формирају представници НКОЈ-а и Краљевске владе. На овај начин отелотворен је споразум Тито–Шубашић, а југословенска револуција призната и пре завршетка рата.

Борци I чете III батаљона III бригаде VI личке дивизије на положају, Сремски фронт 5. марта 1945. године. Непосредно пред напад на село Батровце. Из архива Музеја Југославије.

Сремски фронт пробијен је 12. априла, после чега јединице југословенске армије воде борбе до коначног ослобођења земље. Завршне борбе прати и кажњавање припадника јединица које су се бориле на страни окупатора.

Заробљени Немци, усташе, четници, домобрани сакупљени у Марибору одакле су отпремљени у сабирне логоре. 1945.

У Словенији је почела ликвидација заробљених припадника колаборационистичких и антикомунистичких формација, које су се повлачиле заједно са немачком војском.

Плава књига у којој је прикупљено 15.000 потписа крагујевачких омладинаца предата је Јосипу Брозу Титу 25. маја 1945. године

На предлог омладине Крагујевца установљена је „Титова штафета”, чиме почиње масовно обележавање рођендана Јосипа Броза Тита, сваког 25. маја.

Љубазношћу Филмских новости

Листа Народног фронта, предвођена комунистима, однела је убедљиву победу на изборима одржаним 11. новембра. Већ 29. новембра Уставотворна скупштина прогласила је укидање монархије, након чега Југославија постаје Република.

1946-1953

Са Стаљином и против њега

Послератна Југославија изграђује се по директном совјетском моделу до историјског сукоба Тита и Стаљина, који доводи до приближавања Западу, али и почетка изградње сопственог социјалистичког модела.

Насловна страна Уства, из архива Музеја Југославије

Први устав Федеративне Народне Републике Југославије донет је 31. јануара. Држава постаје федерација шест република и две аутономне области, али је уређење базирано на тзв. демократском централизму, по угледу на Устав СССР-а из 1936. године.

Крсто Хегедусиц, "Пруга Брцко-Бановици", 1956

Организована је прва омладинска радна акција. Пругу Брчко–Бановићи, дугачку 92 км, изградило је за седам месеци преко 60 000 омладинаца из земље и 1 000 из иностранства.

Драгољуб Михаиловић за време суђења, из архива Музеја Југославије

Почео је судски процес против генерала Михаиловића, који је окончан 5. јула доношењем смртне пресуде.

Говор Едвадра Кардеља у Трсту 1947. године

Југославија је потписала мировни уговор с Италијом у Паризу. Град Трст и северозападни део Истре, који су били предмет спора између две стране, проглашени су за Слободну територију Трста (СТТ). Југословенска страна истакла је да се не одриче права на ову територију.

Насловна страна дневног листа Политика. Извор Дигитална Народна библиотека Србије

САД, Велика Британија и Француска предложиле су СССР-у да се ревидира уговор о миру с Италијом у погледу Слободне територије Трста, која би припала Италији. Југославија је упутила званичан протест.



На карикатури Јосип Броз Тито је приказан како брише ципеле америчком председнику Двајту Ајзенауеру. Из збирке Музеја Југославије

На другом заседању Информбироа у Букурешту донета је Резолуција којом је осуђен рад КПЈ због одступања од јединственог и интернационалног социјалистичког фронта. Овим је вишемесечни сукоб између Стаљина и Тита постао јаван.

Јосип Броз Тито чита реферат на петом конгресу Комунистичке партије Југославије

Одржан је V конгрес КПЈ, први после рата. Конгрес је одбацио Резолуцију ИБ-а и дао подршку Централном комитету КПЈ у одбрани независности Југославије. Ускоро почиње разрачунавање са унутрашњом опозицијом, такозваним „ибеовцима“.

Инсерти из документарног филма Голи оток, режија Дарко Бавољак, продукција: Аrt De Facto, Хрватска, 2012, и разговора снимљених у оквиру пројекта Особна сјећања на ратове и остале облике политичког насиља од 1941. године до данас, продукција: Документа – Центар за суочавање с прошлошћу, Хрватска, 2010.

Након сукоба између Тита и Стаљина 1948. дошло је до раздора унутар Партије и кажњавања оних који су се изјаснили за Информбиро. Осуђени као Стаљинове присталице, прогоне их и затварају у логор на острву у северном Јадрану (Хрватска) познатом као Голи оток. Од 1949. до 1958, према подацима сачуваним у Хрватском државном архиву, 16 731 особа била је „административно упућена на друштвенокористан рад” од којих 450 није преживело.

Стона лампа са макетом пећи за топљење и представом ливца, поклон Јосипу Брозу Титу од железничара Југославије, поводом извршења циљева у оквиру петогодишњег привредног плана који су они испунили за четири године. Из збирке Музеја Југославије.

Донет је Основни закон о државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива, којим је озакоњено радничко самоуправљање. Раднички савети у теорији су постали основна тела у управљању производњом и расподелом дохотка мада је држава, односно Партија, и даље имала одлучујући утицај на организацију и рад предузећа. Идеја о радничким саветима и самоуправљању представљала је политичку и друштвену алтернативу стаљинистичком централизму и државној својини која је уједно оживљавала револуционарно-демократску самоуправу из времена рата.

Посета аеродрому у Пули и разгледање прве пошиљке авиона из САД, из архива Музеја Југославије

Влада САД споразумела се са Југославијом о пружању хитне помоћи, према закону из претходне године. Америчка помоћ била је резултат раскида Југославије са Стаљином и процене владе САД да је у њеном интересу да допринесе одржавању Тита на власти.

Алојзије Степинац приликом читања пресуде

Југославија је раскинула дипломатске односе са Ватиканом због номиновања за кардинала Алојзија Степинца, чија је сарадња са усташким режимом изазивала контроверзу у послератној Југославији, као и због кампање која се тицала Трста који је те године формално припао Италији. У позадини ових појединачних инцидената стајало је трајно одбијање римокатоличке цркве да прихвати ускраћивање посебног статуса Ватикану, од стране југословенских власти, због тога што такав статус није у складу са начелом о одвајању цркве од државе.

Са шеcтог конгреса Комунистичке партије Југославије. Из архива Музеја Југославије

Одржан је VI конгрес КПЈ. На овом Конгресу доносе се нове мере либерализације, које се одражавају и у новом имену партије - Савез комуниста Југославије (СКЈ).

Јованка Броз, гласање за Народну скупстину, 22.11.1953.

Донет је Уставни закон, којим је измењен Устав из 1946. године. Самоуправљање је проглашено темељним моделом друштвеног и привредног уређења. Уводи се функција председника Републике, који је уједно и председник федералне владе. На овај положај изабран је Јосип Броз Тито.

Дневни лист Борба

Партијски лист Борба објављује серију чланака једног од највећих партијских идеолога, Милована Ђиласа, који је критиковао југословенско руководство и његов морал.

1954 - 1963

Глобална политика

Бирање „трећег пута” и улога у оснивању Покрета несврстаних доводи Југославију на глобалну дипломатску мапу, док истовремено привреда и економија постижу историјске стопе раста.

Милован Ђилас и Јосип Броз Тито на Бледу 1949

На Трећем ванредном пленуму ЦК СКЈ долази до обрачуна с Ђиласом, најпознатијим дисидентом Титове епохе. Његови текстови су осуђени, а аутор је одбачен као носилац антисоцијалистичког деловања. Ђилас је разрешен свих функција у СКЈ, а касније је и ухапшен. Одлежао је затворску казну у Сремској Митровици.

Дневни лист Политика. Извор Дигитална Народна библиотека Србије

Новосадским књижевним договором, који су потписали најистакнутији српски и хрватски лингвисти и књижевници, истакнута је равноправност српског и хрватског језика, два писма, ћирилице и латинице, као и два наречја – екавице и ијекавице.

Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов

Совјетска делегација, на челу са Никитом Хрушчовим, долази у званичну посету Београду. Овај догађај познат и као „Совјетска Каноса” означава помирење између две земље, али не и повратак Југославије на совјетски модел социјализма. Уследиће признање постојања различитих путева у изградњи социјализма и истакнуто начело да радничке партије, исто као и земље, треба да сарађују на равноправној основи.

Насер, Тито и Нехру на Брионима

На Брионима је одржан састанак лидера три земље неангажоване у хладноратовској конфронтацији два блока – Тита, председника Египта, Гамала Абдел Насера, и председника владе Индије, Џавахарлала Нехруа. Потписана је Брионска декларација након разговора о вођењу политике мирољубиве коегзистенције, разоружања и помоћи неразвијенима. Ови принципи, већ афирмисани на Конференцији у Бандунгу (Индонезија) претходне године, постали су основна начела будућег Покрета несврстаних.

Штафета из 1957. године, из колекције Музеја Југославије

Титова штафета 1957. постаје Штафета младости, а Титов рођендан, 25. мај, проглашен је Даном младости.

Љубазношћу Филмских новости, Филмске новости број 22

Централни догађај манифестације је слет, на стадиону Југословенске народне армије (ЈНА) у Београду, који се завршава уручивањем савезне штафете Титу.

Шефови делегација на Првој Конференцији несврстаних у Београду.

У Београду је одржана Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља. Усвојена је декларација у којој је посебно истакнута потреба искључивања рата као средства решавања међународних спорова, афирмисана је политика мирољубиве коегзистенције и промовисан значај несврставања као алтернативе блоковској подели света која угрожава светски мир. Југославија се позиционирала као лидер и покретач покрета несврстаности, који ће остати трајна одредница југословенске спољне политике.

Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ)

Усвојен је нови савезни Устав, којим је држава дефинисана као Социјалистичка демократска заједница, као израз тежње ка марксистичком одумирању државе. Уведена је функција председника СИВ-а и промењено је име државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

1964 - 1972

Домети социјалистичког либерализма

Шездесете године доносе привредну реформу која је Југославију донекле приближила тржишној економији, поновно отварање националних питања, али и недемократске обрачуне са унутарпартијском опозицијом.

Приказ удела емиграната у укупном становништву општине

Отпочета је привредна реформа која доноси заокрет ка тржишној економији што, уз извесна побољшања, доводи и до повећања неједнакости у друштву, пораста незапослености и масовног одласка радника у иностранство.

Александар Лека Ранковић, из архива Музеја Југосалвије

На Брионима се састао Четврти пленум ЦК СКЈ да би расправљао о стању у Служби државне безбедности, односно о оптужбама за прислушкивање Титових личних просторија и других функционера без контроле Партије, што је довело до злоупотребе позиција моћи. Брионски пленум је, у суштини, представљао обрачун с Александром Ранковићем, шефом Службе и потпредседником Републике који је, након изнетих оптужби, поднео оставку на све своје функције. Његов пад свесрдно су прихватиле снаге које су тежиле децентрализацији.

Дневни лист Политика. Извор Дигитална Народна библиотека Србије

Управни одбор Матице Хрватске објавио је Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика. Уследио је одговор на годишњој скупштини Удружења књижевника Србије, када је једна група чланова поднела Предлог за размишљање. Српски књижевници оценили су Декларацију као политички, а не научни акт. Партија је потом подједнако осудила и Декларацију и Предлог као националистичке чинове.

Љубазнoшћу Архива ТВ Београд

Велики студентски протести на Београдском универзитету. Студенти захтевају смањење социјалних разлика, решавање проблема незапослености, заустављање бирократизације друштва и реформу Универзитета. Најрадикалнија парола била је „Доле црвена буржоазија”, а избили су и сукоби између демонстраната и милиције.

Љубазнишћу Архива ТВ Београд

У Хрватској долази до јачања Националистичких покрета (Масовни покрет – МАСПОК) који, предвођен партијским вођством, тежи легитимизацији хрватског националног идентитета и тражи побољшање положаја Хрватске у федерацији.

Са 21. седнице Председништва СКЈ. Из архива Музеја Југославије

Одржана је 21. седница Председништва СКЈ у Карађорђеву, на којој је Тито осудио националистичку политику хрватског вођства. Долази до великог броја смена и оставки у Савезу комуниста Хрватске, а вође МАСПОК (масовни покрет – хрватско пролеће) осуђене су на затворске казне.

Латинка Перовић и Марко Никезић

Долази до обрачуна с присталицама либералних економских и политичких реформи, најпре у партијском руководству Србије, а потом и у осталим републикама.

1973 - 1980

Конзервирање социјалистичке стварности

Последње Титове године донеле су заокрет ка догматском социјализму, претварање земље у конфедерацију, али и даљи успон потрошачког друштва и поред све већих економских проблема земље.

Јосип Броз Тито приликом проглашења Устава. Из архиве Музеја Југославијие

Проглашен је нови Устав СФРЈ. Федерација је реформисана тако што је утврђен принцип државности република кроз које су „добровољно уједињени народи” и народности остваривали своја права и изражавали своју вољу. Установљено је и „право на самоопредељење до отцепљења”. Савезна држава приближила се конфедералном уређењу јер су све одлуке, укључујући и промену Устава, могле бити донете само консензусом република и покрајина. Покрајине су постале директно заступљене у Федерацији, као њени конститутивни елементи. Друштвена својина фигурирала је као основно обележје друштвеног система па је и СФРЈ, између осталог, дефинисана као заједница заснована на власти и самоуправљању радничке класе тј. као социјалистичка, демократска заједница радних људи и грађана. Тито је изабран за доживотног председника СФРЈ и СКЈ. Основана је институција колективног Председништва СФРЈ састављеног од девет чланова – по једног представника република и покрајина и једног представника СКЈ

Јосип Броз Тито и Фидел Кастро

На VI конференцији несврстаних земаља у Хавани Ј. Б. Тито има последњи значајан дипломатски наступ. Успева да одврати Фидела Кастра, председника Кубе, од намере да Покрет несврстаних тесно веже за Совјетски Савез.

Љубазношћу Архива ТВ Београд

Јосип Броз Тито умро је 4. маја. У складу с Уставом, функцију колективног шефа државе преузело је Председништво СФРЈ с Лазаром Колишевским, као првим председавајућим. Проглашена је седмодневна национална жалост. На сахрани у Кући цвећа, 8. маја, било је присутно 80 државних и 60 партијских делегација највишег нивоа, што је чини једном од највећих државничких сахрана у 20. веку.

1981 - 1990

„И после Тита – Тито”

Последња деценија Југославије обележена је видљивом економском кризом, а потом и заоштравањем националних проблема. Ратови, који су дошли касније, допринели су томе да тај период изгледа као „златно доба”.

Љубазношћу аутора фотографије Имре Сзаба

На Косову су избиле масовне студентске демонстрације при којима је дошло до сукоба с полицијом. Од почетних захтева за побољшање студентског стандарда брзо се прешло на захтев „Косово – република”.

Бон за бензин

Због економске ситуације и презадужености земље уведене су мере штедње, између осталог и куповина бензина на бонове.

Вучко, маскота Четрнаестих зимских олимпијских игра

Од 8. до 19. фебруара у Сарајеву одржане су Четрнаесте зимске олимпијске игре, највећи спортски догађај у СФРЈ.

Чланак у дневном листу Новости

У Вечерњим новостима појавили су се изводи из Меморандума САНУ, документа који се бавио анализом положаја српског народа у Југославији и за који се касније тврдило да је допринео распаду земље и крвавим ратовима.

Емисија СФРЈ за почетнике, 2012, аутор: Радован Купрес

Избила је афера Агрокомерц, највећа финансијска афера у Југославији, која доводи до политичке дестабилизације у БиХ и повећања стопе инфлације у Југославији.

Иван Стамболић

На VIII седници Централног комитета Савеза комуниста (ЦК СК) Србије струја Слободана Милошевића, председника ЦК СК Србије, победила је струју Ивана Стамболића, председника Председништва Србије.

Нови колективизам, Плакат за Дан младости, дизајнесрко решење. Савез социјалистичке омладине Југославије. Љубазношћу уметника.

Избила је афера поводом идејног решења плаката за прославу Дана младости. Победу на званичном конкурсу однео је Нови колективизам, дизајнерски огранак словеначке уметничке групе Неуе Слоwенисцхе Кунст. Победнички плакат конципиран је по узору на пропагандну слику немачког наци-уметника, Ричарда Клајна, из 1936, при чему су носећи нацистички симболи (немачки орао и нацистичка застава са свастиком) замењени социјалистичким (голубом мира и тробојком са петокраком). Плакат и штафета нису израђени по овом решењу јер је након победе откривен оригинални предложак. Те је године уједно последњи пут ношена штафета младости.

У Београду су проглашени Амандмани на Устав СР Србије, којима је покрајинама одузето право вета на уставне промене у Србији и сужена законодавна, управна и судска власт, које су имале по Уставу из 1974. године. Проглашење је изазвало сукобе на улицама Косова и Метохије.

Део Милошевићевог говора

Поводом обележавања 600 година од Косовског боја, одржан је масован митинг на Газиместану. Говором који је 28. јуна одржао пред више стотина хиљада људи, Милошевић је учврстио водећу позицију на политичкој сцени Србије.

Плакат за 14. ванредни конгрес СКЈ

У Београду је одржан 14. ванредни конгрес СКЈ, који је уједно био и последњи. Словеначка делегација предложила је конфедерализацију СКЈ и прекид политичких суђења на Косову, али је остала у изразитој мањини. Предлог српске делегације био је да се Југославија преуреди као земља с пуним правним и државним субјективитетом, путем доношења новог устава, и добио је већину гласова. Словенци су одбили да прихвате мајоризацију на бази демократског централизма и напустили су конгрес. Њиховим стопама кренула је и хрватска делегација, након чега је конгрес прекинуо рад. Конгрес је тако означио фактички распад СКЈ.

Плакат Савеза комуниста Југославије

Током године одржавају се вишестраначки избори у републикама на којима побеђују опозиционе странке, сем у Црној Гори и Србији где власт задржавају реформисани комунисти.

1991 - 2008

Ратови и распад Југославије

„Деведесете”, обележене уједињавањем Европе, за грађане Југославије биле су несрећне јер им се земља распадала у крвавим грађанским ратовима. Животни циклус јужнословенских интеграција завршен је разлазом Црне Горе и Србије.

Аутор Тони Хнојчик. Љубазношћу уметника

У Пакрацу су избили сукоби између МУП-а Хрватске и локалних Срба у којима је по први пут интервенисала ЈНА поставивши се између зараћених страна. Оружани сукоби убрзо прерастају у рат ширих размера.

Интервју са војником

Одржани су референдуми у Хрватској и Словенији на којима се већина грађана изјаснила за независност. СИВ је поништио одлуке словеначког и хрватског парламента о отцепљењу и издао наредбу о преузимању контроле над граничним прелазима. Сутрадан су избили оружани сукоби између ЈНА и Територијалне одбране Словеније. Отцепљење Словеније праћено је тзв. Десетодневним ратом.

Сарајево, ратна разарања

На референдуму у БиХ већина грађана изјаснила се за независну и целовиту Босну. Резултат референдума не прихватају Срби, који проглашавају Републику Српску. У априлу почиње рат у Босни, најкрвавији рат на подручју бивше Југославије.

Добрица Ћосић и Милан Панић

Србија и Црна Гора остају у заједници – Савезној Републици Југославији, која је проглашена 27. априла и чији први председник постаје књижевник, Добрица Ћосић. Због мешања у сукоб у БиХ, СР Југославији уведене су санкције УН-а.

Новчаница од 500 милијарди

Хиперинфлација у СР Југославији, која је почела априла 1992, достиже свој врхунац и једну од највиших стопа у светској економској историји. Током 1993. дневна стопа инфлације износила је 65% што је значило да су цене удвостручаване на свака 34 сата.

Границе 1994. године након потписивања Вашингтонског споразума. ХВО плава, БиХ зелена, Срби црвена

Вашингтонски споразум, којим је прекинут хрватско-муслимански сукоб у БиХ и формирана муслиманско-хрватска федерација, потписан је 18. марта.

Избеглице, Бања Лука у време ’’Олује“. 05. 08. 1993. Аутор: Томислав Петернек

Акцијама хрватске војске „Бљесак” и „Олуја” престале су да постоје српске аутономне области у Славонији и Хрватској, а преко 200 000 Срба принуђено је да напусти домове.

Потписници Дејтонског споразума

У америчкој ваздушној бази „Рајт Патерсон” у Дејтону, 21. новембра, потписан је споразум којим је окончан рат у Босни. БиХ опстаје као независна држава, подељена на муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.

Разгледница дељна на протестима

После локалних избора опозиционе странке у Србији организовале су вишемесечне протесте, све док режим Слободана Милошевића није признао победу опозиције у више великих градова. Пратили су их и студентски протести, који су потрајали чак 117 дана.

Насловна страна недељника Време

Ослободилачка војска Косова (ОВК) почиње отворену побуну против српских власти на Косову и Метохији.

“Ушће” пословни центар, Београд 21. 04. 1999. Љубазношћу аутора Томислава Петернека

После Милошевићевог напуштања мировних преговора с косовским Албанцима у Рамбујеу, НАТО је започео бомбардовање СР Југославије. Рат је завршен Кумановским споразумом, којим је започето међународно присуство на Косову.

Симбол покрета Отпор који је имао значајну улогу у паду Милошевића

На изборима одржаним 24. септембра опозициони кандидат за председника СР Југославије, Војислав Коштуница, победио је Слободана Милошевића, који пораз признаје тек пошто је народ масовно изашао на улице и 5. октобра заузео Скупштину.

Насловна страна недељника Време

Уставна повеља, којом је СР Југославија преуређена у Државну заједницу Србије и Црне Горе донета је 4. фебруара. За председника заједничке државе изабран је Светозар Маровић, који ће уједно бити и последњи председник државе.

Насловна страна новинског листа Вјести

Референдум о независности у Црној Гори одржан је 21. маја 2006. године. Након што је 55,5% грађана гласало за независност, престала је да постоји Заједница Србије и Црне Горе.

Данашња политичка мапа територије некадашње Југославије

Скупштина Косова и Метохије једногласно је прогласила независност Косова од Србије 17. фебруара. Србија није признала овај чин.

1918 1929 1935 1941 1946 1954 1964 1973 1981 1991 2008

Историјат

Данашњи Музеј Југославије до краја 2016. године носио је назив Музеј историје Југославије. Име је промењено двадесет година након што је МИЈ основан (1996) спајањем и уједно престанком постојања две институције: Меморијалног центра Јосип Броз Тито и Музеја револуције народа и народности Југославије. Услед друштвено-историјских околности, ратова и распада Југославије током деведесетих година, ти музеји постали су баласт будући да су сведочили о непожељној прошлости чији су се трагови активно брисали из садашњости. Фондови те две институције послужили су као основа на којој, политичком одлуком, настаје нов музеј, који је требало да Југославију музеализацијом „смести на полицу”, у складу са схватањем музеја као складишта „старих и беспотребних ствари”. Упркос томе, фондови, историје, документација и запослени ове две институције постали су основа двадесетогодишњег трагања за начинима баштињења Југославије.

Неда Кнежевић Директорка
Лидија Котур Aсистенткиња за оперативно-техничке и административне послове директорке
Мила Рестовић Секретарка
Радован Цукић Kустос, начелник одељења за истраживање и заштиту музејског фонда
Марија Ђорговић Начелница Одељења за комуникацију и развој програма
Веселинка Кастратовић Ристић Музејска саветница-истраживачица
Весна Микелић Виша кустоскиња библиотечког фонда
Наташа Скрињик Цветковић Конзерваторка - рестаураторка
Весна Мирковић Библиотекар
Марија Васиљевић Кустос
Симона Огњановић Кустоскиња
Милош Богдановић Кустос
Милица Томић Кустоскиња
Ана Панић Кустоскиња
Александра Момчиловић Јовановић Кустоскиња
Мирјана Славковић Кустоскиња и координаторка за међународну сарадњу
Душан Јевтић Руководилац послова информационих система и технологија
Сара Сопић Кустос едукатор
Зоран Алексић Продавац
Драгана Јанковић Виша стручна сарадница за финансијске и рачуноводствене послове
Татјана Петровић Организаторка продаје
Марија Ралетић Продавачица
Тихомир Недељковић Домар

Документа за преузимање

ПОГЛЕДАЈ ДОКУМЕНТА

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Отворено истраживање и преиспитивање југословенског наслеђа

Нова мапирања Европе

Мала породична историја