Панел дискусија „Српска револуција у југословенском контексту”

У оквиру програма „Разговори о Југославији”,овим разговором започињемо серију „Сретнимо се у МузеЈУ”, посвећену тематизовању Српске револуције у југословенском контексту. Полазећи од тога да се историјско сећање обликује и трансформише у складу са друштвеним и политичким околностима у којима настаје и траје, настојаћемо да осветлимо начине на које су Српска револуција и Први српски устанак представљани, тумачени и обележавани у различитим југословенским државним оквирима током 20. века.

У првом разговору учествоваће историчарке уметности Јасмина Цукић, кустоскиња Народног музеја Србије, и Јована Миловановић, научна сарадница Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Разговор ће водити историчарка Веселинка Кастратовић Ристић, музејска саветница Музеја Југославије.

Учеснице ће се осврнути на питање начина којим је почетак борбе за ослобођење 1804. године постао део званичне идеологије, као и утицаја  историографије, јавног дискурса, ликовне и споменичке културе на перцепцију ових догађаја и процес њихове трансформације од идеје о борби за слободу Срба ка концепту борбе за ослобађање Јужних Словена. Биће речи и о различитим интерпретацијама и називима ових догађаја ‒ од „буне” и „устанка” до „револуције” ‒ као одразима ширих политичких и идеолошких трансформација. Разговор отвара простор за промишљање односа српске националне историје и југословенског искуства, као и савремених начина обележавања Дана српске државности.

Јасмина Цукић говориће о Првој југословенској изложби одржаној у Београду 1904. и паралелном оснивању Југословенске уметничке галерије при Народном музеју, као местима артикулације југословенске идеје кроз културну политику и изложбене праксе, као и о начину којим је, тим поводом, симболички интерпретирана Српска револуција. Размотриће се допринос интелектуалаца и уметника који су идејно или организационо учествовали у креирању и реализацији ове манифестације, попут археолога Милоја Васића, сликарке Надежде Петровић и др. Биће речи и о изложби као иницијалном подстреку за даљи развој идеје о удруживању јужнословенских уметника кроз оснивање уметничких удружења попут „Ладе” и Југословенске уметничке колоније.

Јована Миловановић осврнуће се на начине обележавања празника Сретења и Првог српског устанка у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији, анализирајући како су државни оквири и званични наративи утицали на обликовање културе сећања и интегрисање устаничког наслеђа у шире југословенске идеолошке матрице. Посебно ће бити размотрено и како је у том процесу мењана перцепција устаничког вожда Карађорђа ‒ од српског, до југословенског јунака.

Учеснице:
МА Јасмина Цукић, кустоскиња Народног музеја Србије
др Јована Миловановић, научна сарадница, Институт за историју уметности, Филозофски факултет у Београду
Веселинка Кастратовић Ристић, музејска саветница Музеја Југославије