Листа изложби

Умро је друг Тито

25.05.2021-25.05.2022.

Поставком у Кући цвећа под називом „Умро је друг Тито“ Музеј Југославије наставља промишљање тема које се преламају кроз личност Јосипа Броза Тита, као и улоге, значаја и симболике самог простора у којем се изложба налази. Полазећи од Титове смрти, изложба пружа могућност за сагледавање тог догађаја, али и друштвене неизвесности која је уследила, позивајући посетиоце да садржаје изложбе повежу са сопственим сећањима, осећањима, искуствима и знањима. На поставци је велика улога дата „обичном народу“, а први пут су у овом простору уведени и критички гласови.

Изложбу колажног типа чини разноврстан материјал, од фотографија, докумената, штампе, штафета, плаката, преко артефаката који представљају комбинацију фолклора, народне радиности и маргиналне уметности, до уметничких радова Драгана Срдића, Горанке Матић, Новог колективизма и Миленка Михајловића.

Аутор поставке Татомир Тороман, етнолог и кустос Музеја Југославије, објашњава:

„Тито је био најпрепознатљивији, најјачи и неприкосновени симбол социјалистичке Југославије и на овој поставци посебно се бавимо тим аспектом. Његова смрт је обезглавила симболички поредак и изазвала драматичну кризу у југословенском друштву, на коју се одговарало колективним, масовним и разноврсним видовима симболичке комуникације – почастима, неконтролисаним изливима емоција, грандиозном сахраном, заветним изјавама, песмама и поклонима, прославама његовог рођендана годинама након смрти. Такође, неки су тај догађај видели као јединствену прилику за промену, па су уследиле и критике, провокације и оспоравања. У тој друштвеној драми, кроз коју је социјалистичка Југославија пролазила, посебно смо издвојили три нивоа – први је званичан, државни, нормативни, други је народни, непосредан и личан, а трећи је оспоравајући. Верујемо да ћемо укрштањем та три нивоа допринети бољем разумевању комплексности социјалистичке Југославије и улоге Јосипа Броза Тита, као и наслеђа које нам је остало.“

Визуелни идентитет, графички дизајн и просторно решење поставке радио је архитекта и дизајнер Андреја Мирић. У раду на поставци дале су допринос кустоскиње Марија Ђорговић, Симона Огњановић и Ана Панић, као и Радован Цукић, Александра Момчиловић Јовановић, Јована Недељковић, Милица Томић, Веселинка Кастратовић Ристић, Весна Микелић, Весна Мирковић, Емилија Аћимовић и Владимир Чех.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Друга фаза рада на сталној поставци

Нова мапирања Европе

Мала породична историја