Конзервација Кунове слике пред публиком

Музеј Југославије позива све заинтересоване да сваке суботе и недеље, од 13 до 14 часова, до почетка јуна 2024. године  присуствују конзервацији слике „Скица за споменик у Ивањици” Ђорђа Андрејевића Куна. Посетиоци ће имати прилику да упознају процесе рестаурације oвог уметничког дела, старог преко 70 година, као и да сазнају нешто више о Куновом стваралаштву.

Јавна конзервација слике Скица за споменик у Ивањици  ради се као део припремних активности изложбе  Кун: уметник – радник – борац која ће бити отворена у Београду 11. јуна у Галерији САНУ. Изложба у заједничкој организацији Галерије САНУ, Музеја Југославије и Музеја савремене уметности биће приређена  поводом обележавања 120 година од рођења Ђорђа Андрејевића Куна, истакнутог југословенског уметника, академика, револуционара и професора на Академији ликовних уметности у Београду.

Пошто је послужила као скица за највећи споменик у техници мозаика на Балкану, ова слика из ликовног фонда Музеја Југославије никад није излагана. Кун је аутор и архитектонског решења самог споменика, рађеног у стилу социјалистичког реализма, који је свечано откривен поводом Дана устанка 7. јула 1957. године.

Слика и сам мозаик настали су у државној мајсторској радионици којом је руководио Кун, на адреси Топчидерски венац 32 (касније Конављанска 2), на месту данашње Виле „Мир“, у непосредној близини зграде Музеја 25. мај.

Музеј Југославије поседује најбројнију и најразноврснију колекцију Кунових радова, у којој се налази 11 уља, 20 оригиналних цртежа, све четири мапе графика по којима је најпознатији, укључујући оригинално издање мапе Крваво злато, чији се репринт може видети на сталној поставци Музеја, али и предмете примењене уметности, марке, новчанице и плакате.

Ђорђе Андрејевић Кун (31. март 1904 – 17. јануар 1964) био је један од најзначајнијих личности културне сцене Југославије која је својом уметношћу, мисијом, стваралаштвом, идејом и утицајем обележила период од 1930-их до 1960-их година 20. века. Остао је упамћен као уметник и политички борац, мајстор-сликар, професор, ректор Уметничке академије и академик. Његов допринос југословенском културном наслеђу је веома значајан. О томе сведоче и бројна Кунова остварења која се чувају у најрепрезентативнијим збиркама Србије најзначајних музејских и других јавних институција.

На конзервацији слике радиће конзерватори Кристина Хорјак, виша рестураторка, и Јован Петронијевић, МА конзерватор-рестауратор.

Посетиоци ће бити у прилици да прате рад конзерватора од 21. априла 2024. године.