
Минерална блага Југославије: примерци из поклон збирке Јосипа Броза Тита
Рударство је играло значајну улогу у изградњи социјалистичке Југославије. У пери- оду након Другог светског рата држава инсистира на развоју тешке индустрије, што подразумева улагање средстава у отварање нових рударских басена и механизовање рударске производње. Да би се ратом разорена земља обновила, донет је и Закон о Петогодишњем плану у чијем су остваривању главну улогу имали радници, посебно они најпродуктивнији – ударници. Они су били награђивани и представљали су узор другима у изградњи државе. Због тога збирка минерала представља материјално сведочанство и о статусу који су имали радници, а пре свега рудари у социјалистичкој Југославији.
Осим тога, ако се ови предмети посматрају кроз призму геолога и кустоса минералога збирка поклона Јосипа Броза Тита намеће се и као колекција ретких, занимљивих и вредних примерака рудног богатства југословенске, али и светске баштине.
Југословенски рудари били су чести гости на пријемима за време прослављања 25.маја. Тим поводом 1950. године колектив рударског басена „Нересница“ је на по- клон припремио збирку руда злата. Радници рударско-топионичарског басена Бора су за 25. мај 1968. поклонили Титу узорке руда и финалних производа. У кутији у којој су узорци смештени налазе се и метална плочица са посветом и плакета од бакра са представом Бора са рударима.
Комунистичка партија Југославије је на Шестом конгресу 1952. променила назив у Савез комуниста Југославије.
Тим поводом рудари Шупље Стијене поклонили су Титу витрину са узорцима руде олова. У горњем делу витрине је посвета дародаваца „РУДАРИ ШУПЉЕ СТИЈЕНЕ ДРУГУ ТИТУ/ЖИВИО VI КОН- ГРЕС КП ЈУГОСЛАВИЈЕ/1952“, а унутар ње, на једном од постоља са узорцима руда видимо текст „РУДАРСТВО ЈЕ СТУБ ИНДУСТРИЈЕ“, што нам шаље јасне по- руке о месту које су рударство и рудари заузимали у Југославији.
Јованка Броз и Тито примили су на поклон збирку руда од колектива рудника „Злето- во“. Овај предмет једини је у збирци минерала у чијој се посвети наводи да је намењен и Јованки Броз, која је такође примала поклоне од различитих установа и појединаца из земље и иностранства. Оскудни подаци о овој збирци не дозвољавају нам да утвр- димо време и повод даривања, па претпостављамо да је поклоњена за време пријема рудара код Јосипа Броза Тита или за време неке од његових посета Македонији.
Првог маја обележава се међународни празник рада. У социјалистичкој Ју- гославији то је био државни празник који је истицао улогу радничке класе у друштву. Мостарски рудари су управо 1.маја 1946. поклонили Титу комад угља који је причвршћен за дрвено постоље и смештен у стаклену витрину. Ово је, према посвети, први угаљ из Титовог окна. Овај датум такође је изабран за почетак прве омладинске радне акције поводом изградње пруге која је водила од Брчког до угљенокопа у Бановићима.
Рудари Идрије поклонили су Титу цина- барит, комад црвене руде, 12. децембра 1946. поводом Нове године. На руди се налазе представа српа и чекића у оквиру црвене звезде, натпис Тито, југословенска застава, и чекић и пијук као симболи рударства. Такође, на по- клону се налази и посвета дародавца.
Рудари „Истарског угљеног басена“ су 1958. предали Јосипу Брозу на поклон збирку руда. Будући да је Тито посе- тио Лабин поводом обележавања 150. годишњице Истарских угљенокопа, претпоставља се да је том приликом и примио овај поклон.
Размена поклона важан је део међудржавних посета и начин да се представи земља дародавца. Поклони, као материјално наслеђе, пружају нам и увид у односе две државе.
Збирку од петнаест узорака разних минерала Тито је добио на поклон 1970. године. Почетком фебруара 1970. Тито је био у посети Замбији, у мају је председник Замбије Кенет Каунда посетио Југославију, а у септембру 1970. је у Лусаки, главном граду Замбије, одржана Трећа конференција Покрета несврстаних, па се верује да је у некој од тих прилика поклон уручен.
Књигу “Минерална блага Југославије – збирка поклона уручених Јосипу Брозу Титу” можете набавити у сувенирници Музеја Југославије.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије
На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија
Отворено истраживање и преиспитивање југословенског наслеђа

Нова мапирања Европе
