Поводом 25 година Музеја Југославије

мр Неда Кнежевић, директорка

Првог децембра обележавамо 25 година Музеја Југославије, јединствене културне институције која се развила на темељима и фондовима укинутих установа Музеја револуције народа и народности Југославије, Музеја 25. мај и Меморијалног центра „Јосип Броз Тито“. Почетком двехиљадите године Музеј се фокусира на нове музеолошке праксе и од тада се обрађује и дигитализује значајан део фондова и фотографија. Све то доприноси да се, подмлађени новим стручним кадровима и уз појачану сарадњу у региону и свету, у кратком року појављујемо у јавности као модерна и отворена институција која своје фондове, али и феномене Југославије користи и представља на атрактиван, маштовит, смео и, по потреби, провокативан начин. Наш циљ је да актуелизовањем непосредне историјске прошлости, на привлачан и прихватљив начин, остваримо непосредну комуникацију са све захтевнијом публиком.

Данас је Музеј Југославије матичан за сва питања која се дотичу идеја, феномена и пракси које су довеле до настанка, као и до распада Југославије. Једна је од најпосећенијих установа културе у Србији захваљујући сјајном тиму, као и програмима и активностима који рефлектују живу институцију и место отвореног дијалога. Приоритет Музеја у наредном периоду биће имплементација додељене матичности за југословенско наслеђе и друштвену историју.

Меморијал привлачи највише пажње, пре свега страних туриста, а наш тим улаже велики рад у програме намењене локалној заједници и настоји да Музеј прикаже као место које припада свима. У том духу, одлучили смо да улаз буде слободан у простор Парка, који краси 20 скулптура истакнутих југословенских уметника, како би стална публика могла да ужива у јединственом амбијенту без обавезе да посети изложбе. Радимо и са осетљивим групама и трудимо се да њихове представнике укључимо у наш тим и дамо им главну реч у процесу приступачности Музеја.

Наша стална поставка већ пет година константно се мења и надграђује. Динамику нарочито уносе осмишљене интервенције кустоса Музеја, који позивају релевантне стручњаке, уметнике и друге сараднике и кроз заједнички рад промишљају и размењују идеје о југословенском наслеђу. Пример оваквог дијалога јесте уметнички пројекат колектива „Каркатаг“, чији је резултат интерактивна уметничка интревенција, као и стрипови Саше Ракезића – Александара Зографа, који представљају још једну у низу интервенција на поставци започетој прошле године поводом обележавања 75 година од краја Другог светског рата. Такође, интервеције на актуелној поставци вршене су ове године поводом обележавања 60 година од Прве конференције Покрета несврстаних у Београду. У процес грађења сталне поставке увели смо стратешку тему и актуелизовање појединих предмета из колеције у складу са њом.

Следећу тему, о индустријском друштву, покрећемо управо на Дан музеја изложбом „О фабрикама и радницима“, која је реализована у сарадњи са Музејом науке и технике. Индустријским наслеђем баве се оба музеја, Музеј Југославије фокусира се на индустрију посматрану кроз преламање сложених, пре свега, друштвених и политичких односа, док је на изложби у Музеју науке и технике акценат стављен на технологију и процесе производње.

Поводом 25 година Музеја Југославије, током РОЂЕНДАНСKЕ НЕДЕЉЕ, од 29. новембра до 5. децембра, улаз ће бити бесплатан, а тим Музеја за посетиоце је припремио многобројне едукативне и забавне програме.

 

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa

Нова мапирања Европе

Мала породична историја