Царски дарови

Кроз предмете, докумената и фотографије, посетиоци ће се упознати са правилима и обичајима који прате размену поклона државника. Даривање има симболичан значај у свим културама, а размену дарова на највишем нивоу одређује прецизан протокол – од избора поклона у зависности од прилике, интересовања, укуса и статуса особе којој је намењен и самог чина предаје, до документације која прати дар и каснијег чувања дарованих предмета. Међу дародавцима су енглеска краљица Елизабета ИИ, ирански шах Реза Пахлави, грчки краљ Павле, камбоџански принц Нородом Сиханук, етиопски цар Хајле Селасије…

Изложба ће бити отворена у обновљеном простору Музеја 25. мај, који ће омогућити да царски дарови добију пун сјај, на задовољство домаћих посетилаца, али и великог броја туриста који показују изузетно интересовање за предмете из фонда Музеја историје Југославије.

Кустоси изложбе: Веселинка Кастратовић Ристић и Момо Цвијовић

Дизајн поставке: Мина Милованчевић

Изложба ће бити отворена до 22. септембра свакога дана, осим понедељка, од 10 до 20 часова.

Више информација о експонатима:

О богатој државничкој активности Јосипа Броза Тита најбоље говоре подаци да се, у дугом периоду владања сусрео са око 350 председника држава и влада, био гост у 169 државних посета и боравио у 73 земље света. Приликом бројних сусрета, добио је велики број поклона који се данас чувају у Музеју историје Југославије. Појединим од тих поклона поносили би се и највећи светски музеји.

Међу изложеним предметима највише је поклона камбоџанског принца Нородома Сиханука са којим се Тито најчешће сусретао: фрагмент храма из Ангкор Тома, некадашње престонице краљевине Кмера који је чуван у музеју пре него што је поклоњен Титу; сребрни сервис за чај украшен представама легендарног бића Гаруде (које је по хиндуској митологији носилац бога Вишнуа), а посебно атрактивна је макета царске кочије, двоколице, израђена од метала и дрвета.

Поклон иранског шаха Резе Пахлавија приликом прославе 2500. годишњице Персијског царства, у Техерану 1971. је реплика Указа Кира Великог из 539. године п. н.е., познатог под називом Киров цилиндар. Тај славни документ, у облику глиненог ваљка, био је постављен унутар вавилонских зидина као камен темељац и сматра се првим писаним спомеником о људским правима, јер прописује религиозну толеранцију, укидање ропства као и слободу избора и професије. Оригинал се данас се чува у Британском музеју, а реплика је изложена у згради УН-а у Њујорку, где је текст преведен на свих шест службених језика.

Грчки краљ Павле И и краљица Фредерика, поклонили су Титу златне реплике пехара са Крита из 15. века п.н.е., а авганистански краљ Мохамед Захир, статуу Буде. Јединствен је поклон цара Хајла Селасија Титу, поводом Прве конференције несврстаних у Београду, 1961. године – прибор за писање који у ствари представља макету царског престола.

Аутентичан поклон енглеске краљице Елизабете ИИ публика неће моћи да види, али ће сазнати причу о томе како је краљица одлучила да Титу и његовој супрузи поклони 10-12 парова папагаја и уз дар послала детаљна упутства о изради специјалног кавеза на острву Ванга, као и о навикама, парењу папагаја и сл.

Посебан сегмент изложбе чине одликовања којим су све представљене земље одликовале Тита за дела учињена у рату и миру. Међу њима се посебно издвајају европска одликовања која имају најдужу традицију (дански Орден слона установљен 1464), шведски Орден Серафима (друга половина XВИ века) и британски Орден купатила (установљен 1399, обновљен 1725).