Београд, слободан град

Изложба Београд, слободан град, коју реализују Музеј историје Југославије и Архив Југославије поводом 70 година од ослобођења Београда, свечано је отворена 13. октобра у 13 часова у Музеју историје Југославије и трајаће до 21. октобра.

Као својеврсна захвалница ослободиоцима Београда, поставка приказује предмете и документа која су поводом ослобођења Београда Јосипу Брозу Титу уручили најзначајнији државници тог времена. Београд, слободан град, је визуелно подсећање на изузетни значај који је операција ослобађања Београда после 1287 дана окупације имала не само за Београд и Југославију, већ и за свеукупну антифашистичку борбу.

Међу најзначајнијим експонатима на изложби биће представљени: сабља коју је Ј.В.Стаљин поклонио Јосипу Брозу Титу за заслуге у борби против фашизма; орден Суворова И степена, којим је 1944. године Тито одликован за изузетне успехе у предвођењу трупа и вођењу ратних операција; телеграми честитке које су Титу послали Винстон Черчил и Палмиро Тољати; савезничко и немачко оружје; цртежи и акварели Александра Дерока који је био сведок борби на улицама града; штампа из тог периода; карта европског ратишта у октобру 1944. године и документарне фотографије уличних борби за ослобођење Београда.

Београдска операција била је од великог стратешког значаја за европско ратиште јер је Београд био кључна раскрсница балканских комуникација и важан стратегијски центар за одбрану Балкана. Хитлеровом директивом од 16. августа 1944. дат му је статус “утврђеног места”, што је значило да се мора бранити по сваку цену. Јединице Народноослободилачке војске Југославије бројале су 55 000 бораца и 17 500 војника Црвене армије. Водиле су оперативна дејства за ослобођење Београда против 30 000 војника корпусне групе генерала Вилхелма Шнекенбургера, која је била у самом Београду и 30. 000 војника генерала Валтера Штетнера, који су из правца Смедерева настојали да продру у град. У седмодневним борбама погинуло је 15 000 немачких војника, 3 000 бораца НОВЈ и 960 војника Црвене армије. У уличним борбама Београђани су били велика и значајна помоћ војницима ослободиоцима.

Ауторско вођење кроз изложбу биће организовано у суботу, 18. октобра у 13 часова.

О експонатима
Сабља украшена златом, дијамантима и брилијантима је лични Стаљинов поклон Титу. Израђена је у 19. или почетком 20. века када је у Русији постојала традиција уручивања наградног оружја. Поједино је имало само натпис “за храброст”, док је друго оружје било богато украшено драгим камењем. Сабља која је уручена Титу украшена је са 260 брилијаната и дијаманата и кићанком од златних нити.

Орден Суворова првог степена Јосип Броз Тито је добио за изузетне успехе у предвођењу трупа и вођењу ратних операција против заједничког непријатеља Совјетског Савеза и Југославије – хитлеровске Немачке. Руски орден Суворова је установљен 29. јула 1942. године и додељује се истакнутим војним командантима. Први га је добио Георгиј Жуков, најславнији совјетски командант у Другом светском рату. Орден је добио име према једном од најзначајних војсковођа 18. века , Александру Васиљевичу Суворову (1729. – 1800.), који је био један од неколико команданата у историји ратовања који није изгубио ни једну битку у којој је учествовао, а било их је 63.