Читај и дели даље: ратни летак на југословенском подручју у 20. веку

Музеј Југославије представља изложбу „Читај и дели даље: ратни летак на југословенском подручју у 20. веку”, посвећену ратном летку као једном од најраспрострањенијих средстава пропагандног деловања током великих ратних сукоба 20. века. Изложба промишља начине на које се системска пропаганда, као неизоставни део ратних операција, мењала са технолошким напретком, али и у односу на различите политичке, економске и друштвене контексте, конфликте и трансформације. Изложба ће бити отворена у уторак, 15. септембра у 18 часова, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а публика ће моћи да је посећује до марта 2027. године. Аутори изложбе су историчари Радован Цукић (Музеј Југославије) и Немања Калезић (Народна библиотека Србије).

Од почетка 20. века, са бржим развојем штампе и технологија умножавања и дистрибуције, летак постаје важно средство комуникације између зараћених страна и становништва. Његова основна функција није била објективно информисање, већ утицај на ставове и понашање оних којима је порука намењена – од деморализације противничких војника и позива на предају, до подизања морала сопственог становништва и ширења слике о извесној ратној победи.

Изложба „Читај и дели даље” прати употребу летка кроз оружане сукобе који су обележили историју простора бивше Југославије ‒ од Првог и Другог светског рата, до ратова за југословенско наслеђе током деведесетих година 20. века. Приказана грађа сведочи о различитим пропагандним стратегијама, начинима дистрибуције и језику којим су се различите војне, политичке и друштвене стране обраћале својим циљним групама.

„Летак је истовремено историјски документ и средство пропаганде, због чега његово читање захтева посебан опрез. Он не настаје  намером верног описивања догађаја, већ с циљем да на примаоца делује психолошки – да га уплаши, охрабри, убеди или покрене. Управо због тога његов садржај и контекст морамо посматрати заједно”, истичу Радован Цукић и Немања Калезић, аутори изложбе.

Посебан део изложбе посвећен је Другом светском рату, када је летак био једно од кључних средстава комуникације на окупираним и ратом захваћеним територијама. Изложба кроз примере из Србије, Црне Горе, Независне Државе Хрватске, Далмације и Истре, Словеније и Македоније, као и кроз материјале савезничких снага, показује колико су поруке и начини њихове дистрибуције били условљени локалним политичким, војним и друштвеним околностима.

Иако су током друге половине 20. века радио и телевизија постали доминантни медији масовне комуникације, летак није изгубио своју функцију. Његова употреба настављена је и током ратова деведесетих, укључујући ратове у Хрватској и Босни и Херцеговини, као и НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године.

Једна од тема изложбе јесте и питање очувања ове врсте грађе. За разлику од плаката, који је због свог формата и визуелне изражајности одавно препознат као значајан историјски извор, летак је често сматран тек ефемерним материјалом. Услед недостатка пратеће документације, многи сачувани примерци данас се тешко хронолошки одређују, а контекст њиховог настанка остаје нејасан.

Концепт, дизајн и продукцију просторне поставке потписује Студио Турбина, док је за идеју, дизајн и графичко обликовање изложбене поставке задужена Катарина Кети Захаријев.

Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије. За помоћ у припреми изложбе и позајмљиванју грађе аутори захваљују: Историјском музеју Србије, Музеју града Београда, Архиву града Београда, Државном архиву Србије, Војном музеју у Београду, Војном архиву у Београду, Музеју Војводине, Народном музеју у Зрењанину, Историјском архиву Сомбора, Народном музеју Ваљева, Народном музеју Ужица, Народном музеју Шумадије у Крагујевцу, Народном музеју Аранђеловац, Међуоштинском историјском архиву у Чачку, Српској кући на Крфу, Музеју новејше згодовине Словеније, Музеју народне освободитве Марибор, Хрватском повијесном музеју, Хрватском меморијално-документацијском центру Домовинског рата, Музеју града Ријеке, Поморском и повијесном музеју Хрватског приморја у Ријеци, Државном архиву у Ријеци, Повијесном и поморском музеју Истре у Пули, Државном архиву у Пазину, Музеју Домовинског рата Дубровник, Народном музеју Црне Горе, Државном архиву Црне Горе, Државном архиву Северне Македоније, Музеју Северне Македоније, Историјском архиву Битоља, Националном музеју војне историје Бугарске, предузећу „Политика штампарија”, Немањи Баћковићу, Бранку Ловрићу, Горану Давидовићу и Марију Хрељи.

Изложба ће бити отворена до марта 2027. године.