Листа изложби

Дан вредан века – 1. децембар 1918.

01.12.2018-30.06.2019.

Музеј Југославије ће 1. децембра 2018, на дан када се навршава 100 година од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, отворити изложбу Дан вредан века. Због радова у објекту Музеј 25. мај изложба ће се одржати у Палати Србија на Новом Београду. Изложбу је могуће посетити сваког викенда уз обавезну пријаву на https://goo.gl/v8yRrs или путем телефона, сваког радног дана од 12 до 14 часова, на број 0611586942. Цена улазнице је 200 дин.

Палата Србија изабрана је из више разлога, а главни је чињеница да је један од пројектаната тог велелепног објекта који представља симбол социјалистичке Југославије, Михаило Мика Јанковић, архитекта који је потписао и пројекат првог наменског музеја у Београду – Музеја 25. мај (данас у саставу комплекса Музеја Југославије). Оба објекта представљају монументалне примере модерне југословенске архитектуре. Палата Србија (некада Зграда СИВ-а, по скраћеници за Савезно извршно веће – владу социјалистичке Југославије чије је седиште била) отворена је 1961. године у време Првог самита несврстаних земаља који се ту одржао, а Музеј 25. мај 1962. поводом обележавања седамдесетог рођендана Јосипа Броза Тита.

Музеј Југославије једна је од малобројних институција у региону која се континуирано бави Југославијом и њеном историјом. Делокруг истраживања и музеализације усмерен је на широк спектар различитих феномена који обележавају југословенско наслеђе и искуство. Фонд Музеја Југославије до пре неколико година био је углавном везан само за социјалистичко наслеђе. Реализација изложби о периоду прве Југославије донела је нове аквизиције које допуњавају музејски фонд и легитимишу Музеј као релевантан центар за проучавање и презентовање целокупне историје Југославије.

Како бисмо публици приближили околности под којима је настала држава која је имала просечан животни век човека, одлучили смо се за припрему изложбе Дан вредан века. 1 децембар 1918.. Ауторски тим изложбе чине Радован Цукић, кустос, Веселинка Кастратовић Ристић, музејска саветница, Марија Васиљевић, кустоскиња (Музеј Југославије) и др Зоран Бајин, историчар (Универзитетска библиотека Светозар Марковић). Изложба објашњава настајање Југославије као чин коме је претходило дугогодишње залагање културне и интелектуалне елите за уједињење јужних Словена, али и наглашава колико су се визије стварања југословенске државе разликовале од једне до друге интересне групе и кроз различите периоде. Поред архивских докумената, плаката и фотографија из тог периода биће изложене уметничке слике, скулптуре, лични предмети, одликовања и оружје.

Реализацију изложбе – углавном кроз позајмицу предмета и докумената – помогло је преко 50 установа из земље и региона, као и више колекционара и појединаца. Међу њима су Народни музеј Београд, Војни музеј Београд, Архив Југославије, Народна библиотека Србије, Архив Србије, Министарство спољних послова РС, Музеј града Београда, Музеј за уметност и занатство Загреб, Хрватски историјски музеј, Хрватски државни архив, Народни музеј Зајечар и Музеј савремене историје Љубљана.

Наратив изложбе започиње 1904. када се у Београду, уз крунисање краља Петра I Карађорђевића и прославу 100 година од Првог српског устанка, организује више културних манифестација с југословенским предзнаком. Изложба затим прати период Првог светског рата, кроз призму борбе за уједињење, фокусирајући се на ратне циљеве Владе Србије, делатност Југословенског одбора и однос великих сила према југословенском питању. Чин проглашења уједињења 1. децембра 1918. окосница је целе поставке. Међутим, изложба се не завршава тренутком проглашења Краљевине СХС, већ се посвећује и периоду државног провизоријума који траје све до доношења Видовданског устава 1921. године.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Отворено истраживање и преиспитивање југословенског наслеђа

Нова мапирања Европе

Мала породична историја