Листа изложби

Холокауст у Србији 1941-1944.

27.01-01.04.2012.

Изложба Холокауст у Србији 1941-1944. организована је под покровитељством Владе Републике Србије, у оквиру програма обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста. Изложбу је, 27. јануара у 14 часова, отворио министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије, господин Расим Љајић.

Изложба Холокауст у Србији 1941–1944. је организована поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста а у години током које се навршава седам деценија од како је у Другом светском рату окупирана Србија била проглашена за територију “очишћену од Јевреја”.

Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених Нација, усвојеном 1. новембра 2005. године, 27. јануар проглашен је за Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тог дана, 1945. године, савезничке јединице Црвене Армије ослободиле су највећи логор смрти у раздобљу Другог светског рата – Аушвиц-Биркенау у Пољској. Процењује се да је током неколико ратних година у том логору смрти страдало између 1.200.000 и 1.500.000 људи.

“Изложба представља први пројекат такве врсте у нашој земљи од завршетка Другог светског рата будући да се ради о потпуном представљању најважнијих аспеката Холокауста који се одиграо на територији наше државе између 1941. и 1944. године.”, аутори изложбе.

Министар Рада и социјалне политике у Влади Републике Србије, господин Расим Љајић, на отварању изложбе је изјавио: “Верујем да смо окупљањем на отварању изложбе Холокауст у Србији 1941-1944. још једном показали и учврстили неокрњено сећање на невине жртве Холокауста, али и одлучно поновили наше одбацивање сваке релативизације злочина.”

 

Аутори изложбе: др Момчило Митровић, др Алексеј Тимофејев и мр Јелена Петаковић (Институт за новију историју Србије)

Ауторка поставке: арх. Озарија Марковић-Лашић

Графички дизајнер поставке: Небојша Васиљевић

Дизајн каталога: Растко Шурдић

Изложба ће бити отворена до 1. априла 2012.

Реализацију изложбе омогућило је Министарство рада и социјалне политике, Министарство културе, информисања и информационог друштва, а подржали су Град Београд и Општина Савски венац.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Отворено истраживање и преиспитивање југословенског наслеђа

Нова мапирања Европе

Мала породична историја