Листа изложби

Пут око света за 23 минута

Етнографску збирку Музеја историје Југославије представљамо као јединствену колекцију реткости. Насловом ,,Пут око света” желимо да истакнемо разноврсност порекла предмета. Нагласцима које смо увели у сталну поставку Старог музеја истакли смо ексклузивност појединих експоната.

На овом ,,Путу око света“ сазнаћете зашто су се Црногорци елегантно облачили, каква се музика слуша у Индонезији, зашто етиопски штитови личе на шешире, зашто су сабље криве, која је симболика ножа поглавице афричког народа Момбуту…

НОШЊЕ НАРОДА СФР ЈУГОСЛАВИЈЕ

Црногорски национални костим. Одевање представља облик изражавања личног идентитета. Изглед ношње последица је разноврсности културних утицаја и друштвено-историјских прилика. У црногорској ношњи комбиновани су елементи свечане средњовековне грађанске одеће, грчког костима и народне ношње. Са таквим карактеристикама, временом је прерасла у национални костим који изражава јединство народа. Скупоценост ношње била је симбол пркоса према турској власти.

Џубе. Основна разлика између сеоских и грађанских ношњи Балкана лежи у томе што су на селу жене до половине XX века ручно израђивале одећу, док су у граду постојале занатлије специјализоване за израду различитих одевних предмета.

Џубе је део женске грађанске ношње оријенталног типа, скупоцене занатске израде с везом од златне и сребрне нити. Припада централнобалканском типу ношње за који су карактеристичне елегатне издужене форме. Облачиле су га жене свих етничких заједница.

Токе, део мушке народне ношње динарског типа. Претпоставља се да су некада служиле и за одбрану, а да од XIX века имају само декоративну функцију. Токе представљају симбол јунаштва, славе и богатства.

МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Анклунг, Бандунг, Индонезија

Анклунг је данас популаран и распрострањен широм југоисточне Азије. Прави се од бамбуса. Основа рама држи се једном руком, док се другом брзим покретима дрма инструмент, чиме се добија фреквентно понављање звука. Звук производе две цеви, постављене нормално на основу. Резбарене су и наштимоване тако да производе исти тон у две различите октаве или са размаком од пет тонова. Из тог разлога, ансамбл чине најмање три анклунга јер извођачи заједнички комплетирају хармоније у којима свако свира други тон.

ЗАНАТСКО ОРУЖЈЕ

Шашка је сабља која води порекло од номадских племена Кавказа, да би је касније преузели руски и украјински козаци. Специфична је по томе што нема крсницу (заштиту на врху дршке) него се сечиво директно наставља на дршку. По степену закривљености сечива, представља прелазни облик између пуне сабље и мача.

Шамшир (сабља ,,лављи реп” или ,,лавља канџа”) спада у групу сабљи с јако закривљеним сечивом које воде порекло од турско-монголске сабље. Иако су постојале ефикасне технике којим се противник могао сечимице напасти и обичним мачем, сабље као што је шамшир имале су предност зато што су рађене управо за поменуту сврху. Биле су лакше за руковање, посебно приликом јахања.

Јатагани су турски дугачки ножеви. Први пут се јављају средином XВИ века. Од тог времена били су интензивно коришћени у подручјима под турском управом. Због показане ефикасности, јатагани су једно од ретких оружја којима се изглед временом није мењао и који је у свим крајевима царства остао исти. Дршка јатагана се због карактеристичног изгледа назива ,,сапи” (попут коњских сапи). Појавом ручног ватреног оружја, сапи јатагана забоденог у земљу служиле су као сталак за “шишану”, врсту пушке коју су Турци носили (погледати у сали 7 ). Године 1878. аустријске власти забраниле су употребу јатагана.

Тромблон пушка Тромблон пушка кремењача потиче из Туниса и датира из четврте деценије XИX века. Карактеристична је по наглашеном отвору на горњем делу цеви (устима) где се проширује попут трубе. Овакве пушке бацале су зрно у ширину али су имале мали домет тако да их је користила коњица за пуцање из близа и у јуришу.
Штитови, Етиопија. Етиопски штитови израђени су од коже носорога, антилопе или слона. Азијског су порекла. Специфичан засвођен облик даје штиту посебну отпорну снагу. Засвођеност се добија савијањем коже преко камена. Ови штитови коришћени су и у етиопско-италијанском рату 1935. године.

Пушка пиштала састоји се из два дела, дугачког дрвеног кундака и ливене гвоздене цеви. Пиштала је најстарије ручно ватрено оружје које се активира паљењем фитиља на врху цеви. Механизам паљења је попут оног на топовима и другом средњовековном ватреном оружју. Назив ,,пиштала” потиче од шиштећег звука који пушка производи.

Танто је традиционални јапански нож с дуплом оштрицом. Био је најкраћи од три мача које су носили самураји, док су жене носиле један, мали танто звани каикен. Изложени примерак је женски танто, односно ,,каикен”, и датира из средине XIV века. Добијале би га као део свадбених поклона, носиле заденутог за појас кимона (оби, погледати у сали 9) и користиле у самоодбрани. Приликом традиционалног венчања невеста носи каикен за срећу.

Српасти нож поглавице. Народ Мангбету из североисточног Конга познат је по уметничким склоностима. Дршка ножа израђена је од слоноваче, фалусног је облика и симболизује поглавичину мужевност и животворну плодност. На њеном крају налазе се две издужене лобање, као антрополошка особеност и идеал лепоте овог народа. Да би се добио овакав изглед, бебама су по рођењу платном чврсто бандажиране главе. Због још несраслих лобањских костију последица поступка би су вештачки деформисане лобање издуженог облика.

Бодеж катар настао је у време Маратха царства, државе која је покривала већи део централне Индије у периоду од 1674. до 1818. године. Карактеристичан по хоризонталном рукохвату, катар фигурира више као продужетак песнице него као нож. Наиме, уместо да се сече, што је случај када се користи обичан бодеж, противник се пробада директним ударцем. Катар има једно шупље сечиво унутар којег се налази једно мање које се појављује када се дршка притисне. Катари су избачени из употребе током XIX века.

РАЗЛИЧИТИ ЕТНОГРАФСКИ ПРЕДМЕТИ

Карневалски костим, Оруро, Боливија

У Боливији је рударство веома заступљена привредна грана. Костим с карневала ,,Ла Диаблада” представља персонификацију бога планина чији је култ међу рударским заједницама у области око језера Титикака посебно развијен. Доласком хришћанства, ово божанство је поистовећено с ђаволом, те отуда и данашњи назив карневала ,,Ла Диаблада”. Сваког фебруара, песмом и игром ђаво се истерује из рударских јама. УНЕСKО је 2001. године заштитио овај карневал као културно добро од изузетног значаја из домена усменог стваралаштва и неопипљивих вредности.

Мађарска мушка народна ношња, XIX и почетак XX века. Особеност ове ношње је предња сукња или прегача која је код осталих народа типичан елемент женске народне ношње, па мађарску мушку ношњу чини изузетком.

Кимоно се прави од једног комада свиле. Постоји много типова кимона и начина на који се носе. Сваки детаљ у начину облачења има посебно значење и поруку. Младе неудате жене су носиле кимоное јарких светлих боја с рукавима који досежу до чланака. Након венчања, носи се кимоно краћих рукава да означи да жена више није слободна.

Појас на кимону, ,,оби”, направљен је од руком ткане свиле. Зато често вреди колико и сам кимоно. Веома је дуг, те се неколико пута обмотава око тела да би на леђима био везан. Постојали су различити начини везивања који су такође имали своја значења. Наводно су само гејше везивале појас напред, ради лакшег одвезивања. Жене самураја су управо у обију носиле нож каикен.

Индонежанске позоришне лутке. Индонежанско позориште вајанг први пут се помиње у рукопису из 930. године. Постоји неколико варијанти луткарског позоришта у Индонезији међу којима је најпопуларније позориште сенки. Изложене лутке припадају варијанти вајанг голек која је вероватно из Кине дошла на Јаву у XVIIвеку. Тема позоришних представа јесте борба добра и зла. Некада је представа извођена три дана и ноћи без прекида, а главни извођач даланг био је уједно и свирач и наратор. Зато је даланг био веома поштован. И данас представе трају сатима, а даланг има статус звезде.

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa

Нова мапирања Европе

Мала породична историја