Put oko sveta za 23 minuta

Etnografsku zbirku Muzeja istorije Jugoslavije predstavljamo kao jedinstvenu kolekciju retkosti. Naslovom ,,Put oko sveta” želimo da istaknemo raznovrsnost porekla predmeta. Naglascima koje smo uveli u stalnu postavku Starog muzeja istakli smo ekskluzivnost pojedinih eksponata.

Na ovom ,,Putu oko sveta“ saznaćete zašto su se Crnogorci elegantno oblačili, kakva se muzika sluša u Indoneziji, zašto etiopski štitovi liče na šešire, zašto su sablje krive, koja je simbolika noža poglavice afričkog naroda Mombutu…

NOŠNJE NARODA SFR JUGOSLAVIJE

Crnogorski nacionalni kostim. Odevanje predstavlja oblik izražavanja ličnog identiteta. Izgled nošnje posledica je raznovrsnosti kulturnih uticaja i društveno-istorijskih prilika. U crnogorskoj nošnji kombinovani su elementi svečane srednjovekovne građanske odeće, grčkog kostima i narodne nošnje. Sa takvim karakteristikama, vremenom je prerasla u nacionalni kostim koji izražava jedinstvo naroda. Skupocenost nošnje bila je simbol prkosa prema turskoj vlasti.

Džube. Osnovna razlika između seoskih i građanskih nošnji Balkana leži u tome što su na selu žene do polovine XX veka ručno izrađivale odeću, dok su u gradu postojale zanatlije specijalizovane za izradu različitih odevnih predmeta.

Džube je deo ženske građanske nošnje orijentalnog tipa, skupocene zanatske izrade s vezom od zlatne i srebrne niti. Pripada centralnobalkanskom tipu nošnje za koji su karakteristične elegatne izdužene forme. Oblačile su ga žene svih etničkih zajednica.

Toke, deo muške narodne nošnje dinarskog tipa. Pretpostavlja se da su nekada služile i za odbranu, a da od XIX veka imaju samo dekorativnu funkciju. Toke predstavljaju simbol junaštva, slave i bogatstva.

MUZIČKI INSTRUMENTI

Anklung, Bandung, Indonezija

Anklung je danas popularan i rasprostranjen širom jugoistočne Azije. Pravi se od bambusa. Osnova rama drži se jednom rukom, dok se drugom brzim pokretima drma instrument, čime se dobija frekventno ponavljanje zvuka. Zvuk proizvode dve cevi, postavljene normalno na osnovu. Rezbarene su i naštimovane tako da proizvode isti ton u dve različite oktave ili sa razmakom od pet tonova. Iz tog razloga, ansambl čine najmanje tri anklunga jer izvođači zajednički kompletiraju harmonije u kojima svako svira drugi ton.

ZANATSKO ORUŽJE

Šaška je sablja koja vodi poreklo od nomadskih plemena Kavkaza, da bi je kasnije preuzeli ruski i ukrajinski kozaci. Specifična je po tome što nema krsnicu (zaštitu na vrhu drške) nego se sečivo direktno nastavlja na dršku. Po stepenu zakrivljenosti sečiva, predstavlja prelazni oblik između pune sablje i mača.

Šamšir (sablja ,,lavlji rep” ili ,,lavlja kandža”) spada u grupu sablji s jako zakrivljenim sečivom koje vode poreklo od tursko-mongolske sablje. Iako su postojale efikasne tehnike kojim se protivnik mogao sečimice napasti i običnim mačem, sablje kao što je šamšir imale su prednost zato što su rađene upravo za pomenutu svrhu. Bile su lakše za rukovanje, posebno prilikom jahanja.

Jatagani su turski dugački noževi. Prvi put se javljaju sredinom XVI veka. Od tog vremena bili su intenzivno korišćeni u područjima pod turskom upravom. Zbog pokazane efikasnosti, jatagani su jedno od retkih oružja kojima se izgled vremenom nije menjao i koji je u svim krajevima carstva ostao isti. Drška jatagana se zbog karakterističnog izgleda naziva ,,sapi” (poput konjskih sapi). Pojavom ručnog vatrenog oružja, sapi jatagana zabodenog u zemlju služile su kao stalak za “šišanu”, vrstu puške koju su Turci nosili (pogledati u sali 7 ). Godine 1878. austrijske vlasti zabranile su upotrebu jatagana.

Tromblon puška Tromblon puška kremenjača potiče iz Tunisa i datira iz četvrte decenije XIX veka. Karakteristična je po naglašenom otvoru na gornjem delu cevi (ustima) gde se proširuje poput trube. Ovakve puške bacale su zrno u širinu ali su imale mali domet tako da ih je koristila konjica za pucanje iz bliza i u jurišu.
Štitovi, Etiopija. Etiopski štitovi izrađeni su od kože nosoroga, antilope ili slona. Azijskog su porekla. Specifičan zasvođen oblik daje štitu posebnu otpornu snagu. Zasvođenost se dobija savijanjem kože preko kamena. Ovi štitovi korišćeni su i u etiopsko-italijanskom ratu 1935. godine.

Puška pištala sastoji se iz dva dela, dugačkog drvenog kundaka i livene gvozdene cevi. Pištala je najstarije ručno vatreno oružje koje se aktivira paljenjem fitilja na vrhu cevi. Mehanizam paljenja je poput onog na topovima i drugom srednjovekovnom vatrenom oružju. Naziv ,,pištala” potiče od šištećeg zvuka koji puška proizvodi.

Tanto je tradicionalni japanski nož s duplom oštricom. Bio je najkraći od tri mača koje su nosili samuraji, dok su žene nosile jedan, mali tanto zvani kaiken. Izloženi primerak je ženski tanto, odnosno ,,kaiken”, i datira iz sredine XIV veka. Dobijale bi ga kao deo svadbenih poklona, nosile zadenutog za pojas kimona (obi, pogledati u sali 9) i koristile u samoodbrani. Prilikom tradicionalnog venčanja nevesta nosi kaiken za sreću.

Srpasti nož poglavice. Narod Mangbetu iz severoistočnog Konga poznat je po umetničkim sklonostima. Drška noža izrađena je od slonovače, falusnog je oblika i simbolizuje poglavičinu muževnost i životvornu plodnost. Na njenom kraju nalaze se dve izdužene lobanje, kao antropološka osobenost i ideal lepote ovog naroda. Da bi se dobio ovakav izgled, bebama su po rođenju platnom čvrsto bandažirane glave. Zbog još nesraslih lobanjskih kostiju posledica postupka bi su veštački deformisane lobanje izduženog oblika.

Bodež katar nastao je u vreme Maratha carstva, države koja je pokrivala veći deo centralne Indije u periodu od 1674. do 1818. godine. Karakterističan po horizontalnom rukohvatu, katar figurira više kao produžetak pesnice nego kao nož. Naime, umesto da se seče, što je slučaj kada se koristi običan bodež, protivnik se probada direktnim udarcem. Katar ima jedno šuplje sečivo unutar kojeg se nalazi jedno manje koje se pojavljuje kada se drška pritisne. Katari su izbačeni iz upotrebe tokom XIX veka.

RAZLIČITI ETNOGRAFSKI PREDMETI

Karnevalski kostim, Oruro, Bolivija

U Boliviji je rudarstvo veoma zastupljena privredna grana. Kostim s karnevala ,,La Diablada” predstavlja personifikaciju boga planina čiji je kult među rudarskim zajednicama u oblasti oko jezera Titikaka posebno razvijen. Dolaskom hrišćanstva, ovo božanstvo je poistovećeno s đavolom, te otuda i današnji naziv karnevala ,,La Diablada”. Svakog februara, pesmom i igrom đavo se isteruje iz rudarskih jama. UNESCO je 2001. godine zaštitio ovaj karneval kao kulturno dobro od izuzetnog značaja iz domena usmenog stvaralaštva i neopipljivih vrednosti.

Mađarska muška narodna nošnja, XIX i početak XX veka. Osobenost ove nošnje je prednja suknja ili pregača koja je kod ostalih naroda tipičan element ženske narodne nošnje, pa mađarsku mušku nošnju čini izuzetkom.

Kimono se pravi od jednog komada svile. Postoji mnogo tipova kimona i načina na koji se nose. Svaki detalj u načinu oblačenja ima posebno značenje i poruku. Mlade neudate žene su nosile kimonoe jarkih svetlih boja s rukavima koji dosežu do članaka. Nakon venčanja, nosi se kimono kraćih rukava da označi da žena više nije slobodna.

Pojas na kimonu, ,,obi”, napravljen je od rukom tkane svile. Zato često vredi koliko i sam kimono. Veoma je dug, te se nekoliko puta obmotava oko tela da bi na leđima bio vezan. Postojali su različiti načini vezivanja koji su takođe imali svoja značenja. Navodno su samo gejše vezivale pojas napred, radi lakšeg odvezivanja. Žene samuraja su upravo u obiju nosile nož kaiken.

Indonežanske pozorišne lutke. Indonežansko pozorište vajang prvi put se pominje u rukopisu iz 930. godine. Postoji nekoliko varijanti lutkarskog pozorišta u Indoneziji među kojima je najpopularnije pozorište senki. Izložene lutke pripadaju varijanti vajang golek koja je verovatno iz Kine došla na Javu u XVII veku. Tema pozorišnih predstava jeste borba dobra i zla. Nekada je predstava izvođena tri dana i noći bez prekida, a glavni izvođač dalang bio je ujedno i svirač i narator. Zato je dalang bio veoma poštovan. I danas predstave traju satima, a dalang ima status zvezde.