Техника народу

Шта је донела техника народу? Како се променио живот у Југославији када су у домове ушли радио и телевизор, а кухиње постале незамисливе без модерних електричних апарата? Како се променила динамика и садржај свакодневице – дружења, слободно време, куповина / потрошња? Да ли је техника била важно средство за изградњу слободнијег друштва и светлије будућности СФРЈ?

Изложба Техника народу представља развој технике за свакодневну употребу у Југославији од средине педесетих до средине седамдесетих година XX века. У периоду који је изложба приказивала гради се нова слика социјализма – нови идеал среће социјалистичке Југославије. Кућни апарати, аутомобил и телевизија су главни носиоци коренитих промена свакодневице Југословена.

У проучавању техничке културе аутори изложбе првенствено сагледавају друштвене и економско-политичке околности које су довеле до појаве потрошачког менталитета. Кроз архивска документа, фотографије, музејске предмете и видео записе, научно популарне часописе, приказују моменте у историји југословенског друштва у којима је масовно коришћење технике оставило најдубљи траг: електроника у свакодневном животу и развој електронске индустрије, сајмови технике, футуристичке визије прогреса.

Прикупљањем и истраживањем података о започетим и (не)оставареним модернизацијским процесима посматрао се развој и употреба технике као средства прокламованог напретка. У проучавању техничке културе изложба је сагледавала економско-политичке околности, развој конзумеристичког менталитета и нових тендеција у дизајну производа где се препознаје плодно тло за стварање специфичног техничког развоја. Узимајући као фокус интерсовања период између 1955 до 1975. године пројекат је приказао развој нових обичаја свакодневице и стварање доколичарске културе који су утицали на настанак простора за креирање једне посебне потребе за техничко-технолошким аматерством и организовањем у аматерске клубове. Користећи се савременим музеолошким начинима презентације изложба је приказивала „просторе“ у којима је утицај пропагандне употребе технике био најгласовитији а масовно коришћења технике оставило најдубљи траг : техничко-електронска култура (култура аматерских клубова и популарних научно-техничких часописа), електроника у свакодневном животу (развој, утицај и значај телевизије и радиа, „малих кућних апарата“), и електронска индустрија (формирање и продукти фабрика као што су ЕИ Ниш, Чајевец, РИЗ, Михајло Пупин, Горење и сл.). Пратећи ове сегменте кроз однос субјективно-објективно изложба је представила улоге које је социјалстичка власт препознала у развоју технике као и начине на које је њена масовна употреба обликовала људске животе и њихову свакодневицу.

Изложбу су пратиле организоване радионице за публику различитог узраста. Користећи игре као неформалан начин учења посетиоци су били у прилици да се кроз овај интерактиван начин ближе упознају са садржајем изложбе као и да стекну нова сазнања. Едукативан програм Машине за будућност је за циљ имао да најмлађи посетиоци, учењем о техничким достигнућима из шездесетих и седамдесетих година XX века и поређењем са истим или сличним уређајима данас, визуелно конструишу такве машине за будућност, имајући у виду пре свега људске потребе и заштиту природе. Трка за технологију је едукативан програм намењен за све узрасте који у форми популарне друштвене игре омогућавао посетиоцима да се ближе упознају са изложеним експонатима као и да сазнају нове податке.

Аутор изложбе: Иван Манојловић

Стручни сарадници: Јована Недељковић, Татомир Тороман, Радован Цукић

Дизајн поставке: Иван Бенуси

Изложба ће бити отворена до 26. августа 2012.