Tehnika narodu

Šta je donela tehnika narodu? Kako se promenio život u Jugoslaviji kada su u domove ušli radio i televizor, a kuhinje postale nezamislive bez modernih električnih aparata? Kako se promenila dinamika i sadržaj svakodnevice – druženja, slobodno vreme, kupovina / potrošnja? Da li je tehnika bila važno sredstvo za izgradnju slobodnijeg društva i svetlije budućnosti SFRJ?

Izložba Tehnika narodu predstavlja razvoj tehnike za svakodnevnu upotrebu u Jugoslaviji od sredine pedesetih do sredine sedamdesetih godina XX veka. U periodu koji je izložba prikazivala gradi se nova slika socijalizma – novi ideal sreće socijalističke Jugoslavije. Kućni aparati, automobil i televizija su glavni nosioci korenitih promena svakodnevice Jugoslovena.

U proučavanju tehničke kulture autori izložbe prvenstveno sagledavaju društvene i ekonomsko-političke okolnosti koje su dovele do pojave potrošačkog mentaliteta. Kroz arhivska dokumenta, fotografije, muzejske predmete i video zapise, naučno popularne časopise, prikazuju momente u istoriji jugoslovenskog društva u kojima je masovno korišćenje tehnike ostavilo najdublji trag: elektronika u svakodnevnom životu i razvoj elektronske industrije, sajmovi tehnike, futurističke vizije progresa.

Prikupljanjem i istraživanjem podataka o započetim i (ne)ostavarenim modernizacijskim procesima posmatrao se razvoj i upotreba tehnike kao sredstva proklamovanog napretka. U proučavanju tehničke kulture izložba je sagledavala ekonomsko-političke okolnosti, razvoj konzumerističkog mentaliteta i novih tendecija u dizajnu proizvoda gde se prepoznaje plodno tlo za stvaranje specifičnog tehničkog razvoja. Uzimajući kao fokus intersovanja period između 1955 do 1975. godine projekat je prikazao razvoj novih običaja svakodnevice i stvaranje dokoličarske kulture koji su uticali na nastanak prostora za kreiranje jedne posebne potrebe za tehničko-tehnološkim amaterstvom i organizovanjem u amaterske klubove. Koristeći se savremenim muzeološkim načinima prezentacije izložba je prikazivala „prostore“ u kojima je uticaj propagandne upotrebe tehnike bio najglasovitiji a masovno korišćenja tehnike ostavilo najdublji trag : tehničko-elektronska kultura (kultura amaterskih klubova i popularnih naučno-tehničkih časopisa), elektronika u svakodnevnom životu (razvoj, uticaj i značaj televizije i radia, „malih kućnih aparata“), i elektronska industrija (formiranje i produkti fabrika kao što su EI Niš, Čajevec, RIZ, Mihajlo Pupin, Gorenje i sl.). Prateći ove segmente kroz odnos subjektivno-objektivno izložba je predstavila uloge koje je socijalstička vlast prepoznala u razvoju tehnike kao i načine na koje je njena masovna upotreba oblikovala ljudske živote i njihovu svakodnevicu.

Izložbu su pratile organizovane radionice za publiku različitog uzrasta. Koristeći igre kao neformalan način učenja posetioci su bili u prilici da se kroz ovaj interaktivan način bliže upoznaju sa sadržajem izložbe kao i da steknu nova saznanja. Edukativan program Mašine za budućnost je za cilj imao da najmlađi posetioci, učenjem o tehničkim dostignućima iz šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka i poređenjem sa istim ili sličnim uređajima danas, vizuelno konstruišu takve mašine za budućnost, imajući u vidu pre svega ljudske potrebe i zaštitu prirode. Trka za tehnologiju je edukativan program namenjen za sve uzraste koji u formi popularne društvene igre omogućavao posetiocima da se bliže upoznaju sa izloženim eksponatima kao i da saznaju nove podatke.

Autor izložbe: Ivan Manojlović

Stručni saradnici: Jovana Nedeljković, Tatomir Toroman, Radovan Cukić

Dizajn postavke: Ivan Benussi

Izložba će biti otvorena do 26. avgusta 2012.