Разговори о Југославији – Видовдански устав: између државног јединства и политичких подела

У оквиру програма „Разговори о Југославији”, 28. јуна 2026. године у 18 часова у Музеју Југославије биће одржан разговор посвећен првом Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, тзв. Видовданском уставу, усвојеном од стране Уставотворне скупштине на дан 28. јуна 1921. године.

Донет у сложеним политичким и међународним околностима након Првог светског рата и стварања заједничке државе 1918. године, Видовдански устав био је покушај дефинисања институционалних темеља новог државно-политичког поретка. Истовремено, због начина његовог доношења, и начела и одредби које је понудио у вези са организацијом државе и односом између централне власти и појединих области, све уз спорна питања политичке репрезентације, овај уставни пројекат изазвао је бројне полемике које ће обележити буран политички живот међуратне Југославије.

Кроз разговор ћемо се осврнути на политичке прилике у којима је Устав настао, различите визије југословенске државе које су се сукобљавале током уставотворног процеса, као и на место и значај Видовданског устава у каснијим тумачењима југословенске историје.

Улаз је слободан.

Учествују:

др Срђан Милошевић, историчар и правник, ванредни професор на Правном факултету Универзитета Унион у Београду

др Зоран Бајин, историчар, научни сарадник при Институту за новију историју Србије, Београд

Модерира:

Бранка Близанац, студенткиња историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду и чланица Студентског клуба Музеја Југославије

***

Срђан Милошевић (1982) дипломирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду,  а студије права завршио на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, где данас предаје. Докторирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и на Правном факултету Универзитета Унион у Београду и Правном факултету Универзитета Милано-Бикока у Италији. Његова истраживачка интересовања обухватају политичку, друштвену и правну историју Југославије и Србије у 20. веку, а посебно питања идеологије, политичких институција, људских права и постсоцијалистичке транзиције. Аутор је бројних научних радова и монографија и учесник домаћих и међународних истраживачких пројеката из области савремене историје.

Зоран Бајин (1982) дипломирао је историју на Филозофском факултету, специјалистичке студије међународне политике завршио на Факултету политичких наука, а докторску дисертацију одбранио на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета Универзитета у Београду. Главна област његових истраживања  је политичка и дипломатска историја Југославије. Аутор је монографије Спалајковић: дипломата и контрареволуционар (Нови Сад: Прометеј, 2021). Тренутно ради, заједно са историчаром Петром Жарковићем, на приређиванју дневничких бележака Коче Поповића. Један је од аутора изложбе Музеја Југославије „Дан вредан века ‒ 1 децембар 1918.” (2018).

Бранка Близанац (2000) је студенткиња историје на Филозофском факултету у Београду. Сарадница је Студентског клуба Музеја Југославије, где је ангажована при реализацији програма за посетиоце. Уредница је публикације (Не)избрисиве нити сећања, настале након одржаних ауторских радионица на тему женске породичне историје. Чланица је Центра за југословенске студије. Њена академска интересовања обухватају поља друштвене историје Југославије, културе сећања и процеса меморијализације, као и женске историје и феминистичке теорије.