Несврстани југословенски модернизам

Онлајн дискусија „Несврстани југословенски модернизам: између културе, економије и политике” одржаће се у четвртак 4. новембра у 18 часова и моћи ће да се прати уживо на Јутјуб каналу Музеја Југославије. Повод за разговор је књига Бојане Видеканић „Nonaligned Modernism” (Несврстани модернизам), а поред ауторке, учествују Ана Девић, социолошкиња, Јелена Весић, историчарка уметности и Тања Петровић, антрополошкиња. Модераторка је Ана Панић, историчарка уметности и кустоскиња Музеја Југославије, која је и коауторка актуелне изложбе „Прометеји новог века“ инспирисане 60-годишњицом од одржавања Прве конференције Покрета несврстаних у Београду.

Током разговора биће речи о културној и уметничкој продукцији у Југославији посматраној у ширем политичком контексту самоуправљања и Несврстаних. Такође, говориће се о специфичностима југословенског модернизма, његовим хибридним формама и односу према другим културним моделима широм западног света и Глобалног југа, као и о стварању својеврсне транснационалне постколонијалне културе кроз сарадњу у оквиру Покрета несврстаних.

Ауторка ће представити основне идеје књиге и своја методолошка и теоријска полазишта, док ће Ана Девић говорити о томе на који начин можемо ову транснационалну уметничку и културну интеракцију сматрати алтернативном и „одоздо“, ако је Покрет несврстаних конципиран као сарадња између држава („одозго“). Тања Петровић фокусираће се на питања како размишљати о југословенском модернизму и генерално уметничкој продукцији у социјалистичкој Југославији изван нормативних оквира које поставља историја уметности, док ће Јелена Весић говорити о књизи из аспекта новијих репрезентација југословенске уметности, заснованих на постколонијалној теорији, глобалном и хоризонталном приступу писању историја уметности и посматрању уметности у ширем политичком контексту.

Разговор ће моћи да се прати на музејском Јутјуб каналу: https://youtu.be/6CUEjgsxOjY и одвијаће се као пратећи програм изложбе „Прометеји новог века“, у чијем фокусу су односи Југославије и Индије у области уметности и културе, настали у контексту политике несврставања. Изложба је отворена до 14. новембра 2021. године.

О учесницама:

Бојана Видеканић је историчарка уметности и уметница. Предаје модерну и савремену уметност, визуелну културу и проширене медије на Универзитету Ватерло, на Катедри за визулену уметност у Kанади. Фокус њеног рада су модерна и савремена уметност у социјалистичкој Југославији. Kњига „Nonaligned Modernism” објављена је 2020. године у едицији McGill-Queen’s University Press.

Тања Петровић је научна саветница на Институту за студије културе и сећања ЗРЦ САЗУ у Љубљани. Бави се значењима и употребом социјалистичког наслеђа у постјугословенским друштвима и културним, језичким, политичким и друштвеним процесима који обликују реалност ових друштава.

Ана Девић је ванредна професорка социологије. Предаје на Универзитету Привредна академија у Новом Саду и Универзитету у Болоњи. Сарадница је на Kатоличком универзитету у Лувену. Области истраживања којима се бави су национализам и друштвене дезинтеграције, десница и родна питања, колективно сећање и ревизионизми сећања (посебно ратних злочина), друштвени покрети и политички ангажман у уметности у социјализму и постсоцијализму.

Јелена Весић је независна кустоскиња, критичарка и предавачица, коуредница часописа за слику и политику „Прелом” (Београд, 2001-2010), часописа „Red Thread” (Истанбул, од 2009) и „Art Margins” – MIT press (Бостон, од 2011). Активна је у пољу издаваштва, истраживања и излагачке праксе која укршта политичку теорију и савремену уметност. Бави се односима уметности и идеологије у пољу геополитичког писања историја уметности са фокусом на експерименталне уметничке и излагачке праксе шездесетих и седамдесетих година 20. века у бившој Југославији и Источној Европи.