Листа програма

Разговори о Југославији: увод у (пост) југословенске студије (19)

Део изложбе: .

Разговор о Отвореном депоу, музејској лабораторији и сталној поставци / преиспитивања.

Учествују: Александра Момчиловић-Јовановић, кустоскиња Музеја Југославије, др Ана Сладојевић, независна кустоскиња, др Катарина Живановић, кустоскиња Музеја Југославије и др Милан Попадић, професор на Одељењу Историје уметности на Филозофском факултету и управник Центра за музеологију и херитологију.

Разговор се одржава у оквиру редовног дискусионо-едукативног програма Разговори о Југославији – увод у (пост)југословенске студије.

Програм ће се одржати у објекту Стари музеј, где је и поставка Отворени депо, уместо као до сада у биоскопској сали музеја.

Пре Разговора, за све заинтересоване од 16.00 часова биће организовано вођење кроз отворени рад на сталној поставци.

Улаз је слободан.

Више о теми

У светлу помака музејске парадигме с предмета према контекстима, од музејских простора према културалним пејзажима, од статичних наратива о наслеђу према ангажованијим, повремено и персонализованим интеракцијама с различитим садржајима, поставља се питање – како се музеји у пракси суочавају са овим променама?

Упркос експанзији значаја контекста, музејски предмет није избрисан, већ је вишеструко редефинисан, постајући свеобухватнији и далеко сложенији како за сагледавање, тако и за заштиту и интерпретацију. Питања валоризације додатно су актуелизована кроз процесе афирмисања непрепознатог наслеђа, које је почело да се назире унутар и иза комплексних мрежа комбинованих предмета, материјала, амбијенталних целина и просторних односа.

У контексту вишегодишњег партиципативног пројекта Отварамо депо омогућен је простор за ре/дефинисање југословенског наслеђа кроз интеракцију, у светлу савремених питања и интересовања. Иако пројекат за полазиште бира предметни фонд Музеја Југославије, сам процес рада у фокус ставља препознавање различитих друштвених односа чија је динамика утицала на производњу културалних специфичности у одређеном кругу. Ове специфичности се разумеју као елемент југословенског искуства, али се преиспитивање не задржава на њему, већ укључује и промишљање ширих система сазнања, методологија репрезентације и музеја као институције. У том процесу, подвлачи се значај претходних репрезентација, као и метанаратива који настају у интеракцији с местима слојевитих значења попут Музеја Југославије.

О програму

Разговори о Југославији – увод у (пост)југословенске студије редован је програм Музеја Југославије покренут 2014. године. Програм је замишљен као културолошка, трансдисциплинарна анализа разних југословенских феномена, друштвених односа и пракси, директно на линији мисије музеја као „места отвореног дијалога и размене знања и искустава“. Циљеви програма су повезивање и умрежавање са институцијама, организацијама и појединцима који се на различите начине баве Југославијом; пропитивање и проблематизација постојећих мишљења, знања и перспектива; стварање основа за едукативни и научно-истраживачки рад у Музеју Југославије.

Уредник  програма је Татомир Тороман, етнолог-антрополог, кустос Музеја Југославије.

 

 

Стари музеј - Пета сала
  • Дан: 15.11-15.11.2017.
  • Време: 17:00
  • Капацитет: 100

Предисторија: Основа за разумевање Музеја Југославије

На обликовање европског типа музеја утицале су бројне праксе и концепти сакупљања, чувања и употребе предмета.

Музејска лабораторија

Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa

Нова мапирања Европе

Мала породична историја