СИГУРНА ЗЕМЉА?

Пратећи дискусиони програм изложбе Музеја Југославије „Деведесете: Речник миграција”, под називом „Сигурна земља?”, који говори о антиромским политикама у Европи, одржава се у згради Музеја 25. мај у суботу 25. јануара у 16 часова. У програму учествују Дејан Марковић, председник Форума Рома Србије, Саша Барбул, ромски редитељ и уметници, Рена Редле и Владан Јеремић, а модераторка је сарадница Музеја Југославије, Мира Луковић.

На изложби „Деведесете: Речник миграција” изложена је инсталација „Стамбено питање – Сигурна земља”, која се кроз дугогодишње истраживање бави питањем становања, аспектима и узроцима миграција ромске популације. У овом раду се показује како функционише антиромски консензус у Европи, али се даје и перспектива наде кроз предлоге за стамбене облике и политику солидарности.

О антиромском стању и могућностима његовог превазилажења говориће председник Форума Рома Србије, Дејан Марковић, експерт за реадмисију и питања повратника.

Уметници Рена Редле и Владан Јеремић причаће о могућностима трансформативне уметничке праксе у склопу борбе против антициганизма, и о томе на који начин се представљање „реализма” антиромског стања може преобликовати, узимајућу у обзир „реализам” као политички и као уметнички појам.

Поред њих, учествује и Саша Барбул, ромски редитељ из Србије који живи у Бечу. Он је режирао филм „Газела”, који је део инсталације „Стамбено питање – Сигурна земља”. Овом приликом биће приказан његов други кратак филм о Ромима из Србије – „Други, бољи живот”, настао 2015. године у сарадњи са Филоменом Грасл (Philomena Grassl).

Програм ће се одржати у биоскопској сали Музеја 25. мај у оквиру комплекса Музеја Југославије. Улаз је слободан, а бесплатне карте могу се преузети у билетарници Музеја Југославије.

У току ратних дејстава деведесетих година велики број припадника ромске популације постају избеглице. Роми и Ромкиње су током 1998. и 1999. године били приморани да скоро у потпуности напусте Kосово и затраже азил у земљама ЕУ. У Србију је након примене потписаног Споразума о реадмисији 2002. године, насилно депортовано неколико десетина хиљада Рома и Ромкиња из Немачке, иако су многе породице већ скоро две деценије боравиле тамо. Већина депортованих поново се враћала у Немачку и тражила азил, све док Србија није била уврштена на списак сигурних земаља 2014. године, што им је фактички онемогућило право на азил у земљама ЕУ.

Антициганизам, који је посебни, како историјски тако и савремени облик расизма већинског становништва према ромској популацији, има системске одлике. Институционални расизам и структурална дискриминација су конкретна реалност са којом се ова популација свакодневно суочава.

На изложби „Деведесете: Речник миграција” учествује више од тридесет савремених уметника, уметница и уметничких и активистичких колектива, који се баве проблемом миграција становништва у Србију и из Србије, током поменуте деценије.