Селидба X 2 и обнова!

Иако нас је, већ спремне за пролеће, затекао снег у марту, радови у Музеју 25. мај наставили су се по плану. Само су запослени мало дуже чекали на исељење. Нико се није чудио кад уђе у канцеларију и затекне колегиницу с маском против прашине на лицу, како чита Политику из 1952. године у потрази за важнијим Титовим сусретима, док мајстори раде у суседној канцеларији као да су сами. Истина, проби грејања на спрату сви смо се обрадовали као кад гране сунце усред зиме.

Радови на спрату завршени су крајем фебруара, када су кустоси почели да праве и прве планове за измештање депоа из приземља. Одлучено је да тимови буду што мањи, како не би дошло до сударања на мермерном степеништу. Изложбене сале, у којима су од 1962. године одржане бројне домаће и међународне изложбе, сада су претворене у привремене депое. Ударнички је исељена прво ликовна, а затим и све друге збирке – штафете, историјска, етнографска, техничка и збирка дечјих и аматерских творевина. У биоскопску салу у приземљу пресељена је збирка личних предмета Јосипа Броза Тита и фото-документација. Депои који су остали празни из неког разлога постали су нам занимљиви за разгледање, можда највише због сабласне тишине којом одзвањају. Док мајстори и у њих не уђу, наравно.

Визиторски центар наставио је да расте и стављен је под кров. Приликом обиласка објекта са извођачима, јасно сам видела распоред просторија: билетарнице, сувенирнице, тоалети и кафић. Надамо се да ће већ средином године публика захваљујући новом објекту моћи да ужива као и приликом посете неким од најмодернијих музеја у свету.

Сасвим случајно открили смо да се и у објекту вила Мир (која заправо носи назив Спомен-збирка и некада је била у саставу Меморијалног центра Јосип Броз Тито) одвијају радови. Наиме, иако најављени, нисмо могли да уђемо јер је лакиран под у приземљу. Да нисмо били с Момом Цвијовићем, једним од најискуснијих музејских саветника, свакако бисмо морали да се вратимо. Овако, до трезора, у коме се налазе највреднији предмети Музеја, дошли смо кроз тунел.

У првој недељи априла коначно смо добили и кључеве од виле Србијанка на привремено коришћење. У објекту који се налази поред Музеја Југославије, до недавно су били смештени запослени Музеја савремене уметности у Београду. Уз велику бригу да ће се у исто време селити и депои и канцеларије, до задњег дана пред ускршње празнике успели смо да се сместимо. Весела канцеларија Одељења за истаживање и заштиту музејског фонда, у којој сам од децембра седела, сада је размештена у више канцеларија. Мало смо се бунили и осећали као да завршавамо средњу школу. Није да нисмо и наздравили у то име. Више пута.

Чари велике терасе у вили Србијанка, која повезује углавном канцеларије Одељења за комуникације и развој програма, први је вожњом на столици испробао директор интернета, док је решавао дилему конекција у згради у коју смо се преселили. До краја задњег радног дана пред празнике, стигао нам је и интернет. Након одмора-бацили смо се на посао!