Ликовни фонд Музеја Југославије, као и цео фонд Музеја, баштини две збирке: Збирку поклона – ликовна уметност из фонда Меморијалног центра и Збирку ликовних радова Музеја револуције.

Знатно бројнија ликовна збирка Меморијалног центра (обухвата преко 5000 предмета) врло је специфична јер је настајала ван било каквог програма систематског сакупљања, откупа или размене, највећим делом од поклона дариваних Јосипу Брозу Титу. Међу дародавцима су биле разне друштвене и политичке ораганизације, обични грађани, познати уметници, али и председници и други званичници страних држава. Тако је створена вредна уметничка колекција која представља у свету јединствен музеолошки, али и културолошки феномен. Иако је настајала несистематским сакупљањем, својом бројношћу и разноврсношћу даје добар пресек југословенске уметности 20. века.

За разлику од несистематски настале ликовне збирке коју чине поклони даривани Јосипу Брозу Титу, ликовна збирка некадашњег Музеја револуције народа и народности Југославије настала је с јасном визијом да илуструје револуцију која траје, од радова који приказују тежак положај радника пре Првог светског рата и социјално ангажоване уметности међуратног периода, преко ратне уметности и партизанског жанра до социјалистичког реализма и ликовних дела која представљају изградњу земље након Другог светског рата. Формирана је у највећој мери откупима, с јасном тематском усмереношћу да кроз ликовна дела „оживи“ и посетиоцима Музеја приближи историјске догађаје од краја 19. до деведесетих година 20. века, наглашавајући идеју социјализма.

Дугогодишњи, сада већ дводеценијски рад на обради, систематизацији, фотографисању, публиковању и каталогизовању богатог ликовног материјала из фонда Музеја Југославије учинио је да ликовна грађа из музејске колекције постане једна од најтраженијих за позајмице, публикације и истраживања колега и институција из земље и иностранства, највише из  региона Југославије.

Излазак предмета из депоа и излагање на изложбама у другим институцијама, а најчешће и публиковање у пратећим каталозима тих изложби, даје им додатну вредност, а Музеј популарише и промовише његов фонд изван зидова институције. Тиме и нека друга публика која можда не би дошла у Музеј добија сазнања шта све Музеј баштини и на које се све начине музејске збирке могу интерпретирати.

Значај привременог уступања предмета је и у томе што пре сваког новог излагања културна добра морају детаљно прегледати конзерватори и по потреби спровести конзерваторско-рестаураторски третман. Добробит овог путовања предмета је и у томе што се најчешће тим поводом обави додатно истраживање и добије неки нови податак о уметничком делу, његовом аутору или контексту настанка.

Нејч Слапар, Галаксија, 1976

За потребе излагања на групној изложби словеначких уметника везаних за оптичку уметност и геометријску апстракцију изведен је подухват конзеравције једног од највећих цртежа у бившој Југославији, који је због монументалног формата дела рађен у простору Музеја „25. мај“ пред публиком. Током припреме за конзервацију од уметника, који је нажалост умро само месец дана касније, узета је изјава о контексту настанка дела, техничким детаљима израде и начину предаје поклона тадашњем председнику државе.

Нејч Слапар (1945–2024) / Галаксија, 1976 / Цртеж тушем на картону, 2,17 х 10 m / Поклон уметника Јосипу Брозу Титу, 1976

Изложба: Проширени вид, Галерија Цукрарна, Љубљана, 15. фебруар – 26. мај 2024

Јован Кратохвил, Курир – пионир, 1946, Композиција 8/64 „Присуство смрти“, 1964

Обе скулптуре су прошле конзервацију у којој су поред конзерваторке Музеја Југославије учествовали конзерватор Народног музеја Србије и син аутора скулптура, такође вајар Марко Кратохвил.

За стручну јавност велико изненађење је била скулптура Курир – пионир коју је вајар Јован Кратохвил урадио 1946. године, а деценијама је сматрана изгубљеном,  што је чак  сматрао и сам аутор. Истраживачи су веровали да је ова гипсана скулптура или пропала, пошто је гипс осетљив материјал, или завршила у некој институцији ван Београда, или да јој се једноставно изгубио траг иако се она све време налазила у депоу Музеја у Збирци ликовних радова Музеја револуције, чији фонд баштини Музеј Југославије. За нас у Музеју је било изненађење да је управо Јован Кратохвил предао маршалу Титу пушку, коју чувамо у Збирци оружја и војне опреме с којом је освојио сребрну медаљу на Светском првенству у Аргентини 1949. године као репрезентативац Југославије.

Јован Кратохвил (1924–1998) / Курир – пионир, 1946. / гипс, 116,5 x 35 x 57 cm / Преузето од Савезног извршног већа, 29. 12. 1966

Јован Кратохвил (1924–1998) / Композиција 8/64 „Присуство смрти“, 1964 / челик, месинг, 42 x 42 x 35 cm / Поклон Органа безбедности Јосипу Брозу Титу поводом Дана службе безбедности, 9. 5. 1977

Изложба: Јован Кратохвил – Композиција 100/24, Народни музеј Србије, 15. новембар 2024 – 26. јануар 2025

Ана Виђен / Звездаста форма, 1965

Скулптура је први пут изложена и једина је институционална позајмица на овој изложби, што сведочи о њеном значају. У плану је снимање ауторкине изјаве за усмени архив Музеја која нам је посебно важна јер је Ана Виђен, која има 94 године, коауторка споменика жртвама нацистичког терора у концентрационом логору Бањица у Београду, који је радила са својим супругом Николом – Кољом Милуновићем. Жеља нам је да на тај начин допринесемо популарисању југословенских уметница у складу с вредностима женске еманципације и равноправности за које се као установа залажемо.

Ана Виђен (р. 1931) / Звездаста форма, 1965 / Бронза, 40 x 30 x 25 cm / Откуп од ауторке, 14. 5. 1970

Изложба: Траг као запис и симбол – Ана Виђен, Музеј савремене уметности Београд, 16. децембар 2024 – 24. фебруар 2025.

Александар Дероко, цртежи из логора Бањица, 1944

Поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације Музеј жртава геноцида позајмио је чак 12 цртежа Александра Дерока, који је у новембру 1941. с великом групом српских интелектуалаца, комуниста и масона ухапшен и одведен на Бањицу, где је провео три недеље. Када говоримо о ликовним радовима насталим у самим логорима, у колекцији Музеја Југославије су најбројнији управо цртежи Александра Дерока, и врло нам је значајно што је ова изложба продубила њихово познавање и омогућила бољу контекстуализацију, али и скренула пажњу на њихову вредност с обзиром на намеру Музеја Југославије да уметничке радове који тематизују страдање у нацистичким логорима заједно с документарном грађом и личним предметима прогласи за културно добро од великог значаја као целину која има велику не само уметничку, историјску, културну већ и симболичку вредност.

Надежда Петровић – Предео II, недатирано

Надежда Петровић (1873–1915) / Предео II, недатирано / уље на картону, 38 x 53,5 cm / Поклон града Чачка Јосипу Брозу Титу, 24. септембар 1959

Изложба: Надежда Петровић – Боје живота, Музеј савремене уметности Београд, 14. фебруар – 12. мај 2024