Likovni fond Muzeja Jugoslavije, kao i ceo fond Muzeja, baštini dve zbirke: Zbirku poklona – likovna umetnost iz fonda Memorijalnog centra i Zbirku likovnih radova Muzeja revolucije.

Znatno brojnija likovna zbirka Memorijalnog centra (obuhvata preko 5000 predmeta) vrlo je specifična jer je nastajala van bilo kakvog programa sistematskog sakupljanja, otkupa ili razmene, najvećim delom od poklona darivanih Josipu Brozu Titu. Među darodavcima su bile razne društvene i političke oraganizacije, obični građani, poznati umetnici, ali i predsednici i drugi zvaničnici stranih država. Tako je stvorena vredna umetnička kolekcija koja predstavlja u svetu jedinstven muzeološki, ali i kulturološki fenomen. Iako je nastajala nesistematskim sakupljanjem, svojom brojnošću i raznovrsnošću daje dobar presek jugoslovenske umetnosti 20. veka.

Za razliku od nesistematski nastale likovne zbirke koju čine pokloni darivani Josipu Brozu Titu, likovna zbirka nekadašnjeg Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije nastala je s jasnom vizijom da ilustruje revoluciju koja traje, od radova koji prikazuju težak položaj radnika pre Prvog svetskog rata i socijalno angažovane umetnosti međuratnog perioda, preko ratne umetnosti i partizanskog žanra do socijalističkog realizma i likovnih dela koja predstavljaju izgradnju zemlje nakon Drugog svetskog rata. Formirana je u najvećoj meri otkupima, s jasnom tematskom usmerenošću da kroz likovna dela „oživi“ i posetiocima Muzeja približi istorijske događaje od kraja 19. do devedesetih godina 20. veka, naglašavajući ideju socijalizma.

Dugogodišnji, sada već dvodecenijski rad na obradi, sistematizaciji, fotografisanju, publikovanju i katalogizovanju bogatog likovnog materijala iz fonda Muzeja Jugoslavije učinio je da likovna građa iz muzejske kolekcije postane jedna od najtraženijih za pozajmice, publikacije i istraživanja kolega i institucija iz zemlje i inostranstva, najviše iz  regiona Jugoslavije.

Izlazak predmeta iz depoa i izlaganje na izložbama u drugim institucijama, a najčešće i publikovanje u pratećim katalozima tih izložbi, daje im dodatnu vrednost, a Muzej populariše i promoviše njegov fond izvan zidova institucije. Time i neka druga publika koja možda ne bi došla u Muzej dobija saznanja šta sve Muzej baštini i na koje se sve načine muzejske zbirke mogu interpretirati.

Značaj privremenog ustupanja predmeta je i u tome što pre svakog novog izlaganja kulturna dobra moraju detaljno pregledati konzervatori i po potrebi sprovesti konzervatorsko-restauratorski tretman. Dobrobit ovog putovanja predmeta je i u tome što se najčešće tim povodom obavi dodatno istraživanje i dobije neki novi podatak o umetničkom delu, njegovom autoru ili kontekstu nastanka.

Nejč Slapar, Galaksija, 1976

Za potrebe izlaganja na grupnoj izložbi slovenačkih umetnika vezanih za optičku umetnost i geometrijsku apstrakciju izveden je poduhvat konzeravcije jednog od najvećih crteža u bivšoj Jugoslaviji, koji je zbog monumentalnog formata dela rađen u prostoru Muzeja „25. maj“ pred publikom. Tokom pripreme za konzervaciju od umetnika, koji je nažalost umro samo mesec dana kasnije, uzeta je izjava o kontekstu nastanka dela, tehničkim detaljima izrade i načinu predaje poklona tadašnjem predsedniku države.

Nejč Slapar (1945–2024) / Galaksija, 1976 / Crtež tušem na kartonu, 2,17 h 10 m / Poklon umetnika Josipu Brozu Titu, 1976

Izložba: Prošireni vid, Galerija Cukrarna, Ljubljana, 15. februar – 26. maj 2024

Jovan Kratohvil, Kurir – pionir, 1946, Kompozicija 8/64 „Prisustvo smrti“, 1964

Obe skulpture su prošle konzervaciju u kojoj su pored konzervatorke Muzeja Jugoslavije učestvovali konzervator Narodnog muzeja Srbije i sin autora skulptura, takođe vajar Marko Kratohvil.

Za stručnu javnost veliko iznenađenje je bila skulptura Kurir – pionir koju je vajar Jovan Kratohvil uradio 1946. godine, a decenijama je smatrana izgubljenom,  što je čak  smatrao i sam autor. Istraživači su verovali da je ova gipsana skulptura ili propala, pošto je gips osetljiv materijal, ili završila u nekoj instituciji van Beograda, ili da joj se jednostavno izgubio trag iako se ona sve vreme nalazila u depou Muzeja u Zbirci likovnih radova Muzeja revolucije, čiji fond baštini Muzej Jugoslavije. Za nas u Muzeju je bilo iznenađenje da je upravo Jovan Kratohvil predao maršalu Titu pušku, koju čuvamo u Zbirci oružja i vojne opreme s kojom je osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Argentini 1949. godine kao reprezentativac Jugoslavije.

Jovan Kratohvil (1924–1998) / Kurir – pionir, 1946. / gips, 116,5 x 35 x 57 cm / Preuzeto od Saveznog izvršnog veća, 29. 12. 1966

Jovan Kratohvil (1924–1998) / Kompozicija 8/64 „Prisustvo smrti“, 1964 / čelik, mesing, 42 x 42 x 35 cm / Poklon Organa bezbednosti Josipu Brozu Titu povodom Dana službe bezbednosti, 9. 5. 1977

Izložba: Jovan Kratohvil – Kompozicija 100/24, Narodni muzej Srbije, 15. novembar 2024 – 26. januar 2025

Ana Viđen / Zvezdasta forma, 1965

Skulptura je prvi put izložena i jedina je institucionalna pozajmica na ovoj izložbi, što svedoči o njenom značaju. U planu je snimanje autorkine izjave za usmeni arhiv Muzeja koja nam je posebno važna jer je Ana Viđen, koja ima 94 godine, koautorka spomenika žrtvama nacističkog terora u koncentracionom logoru Banjica u Beogradu, koji je radila sa svojim suprugom Nikolom – Koljom Milunovićem. Želja nam je da na taj način doprinesemo popularisanju jugoslovenskih umetnica u skladu s vrednostima ženske emancipacije i ravnopravnosti za koje se kao ustanova zalažemo.

Ana Viđen (r. 1931) / Zvezdasta forma, 1965 / Bronza, 40 x 30 x 25 cm / Otkup od autorke, 14. 5. 1970

Izložba: Trag kao zapis i simbol – Ana Viđen, Muzej savremene umetnosti Beograd, 16. decembar 2024 – 24. februar 2025.

Aleksandar Deroko, crteži iz logora Banjica, 1944

Povodom 80 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije Muzej žrtava genocida pozajmio je čak 12 crteža Aleksandra Deroka, koji je u novembru 1941. s velikom grupom srpskih intelektualaca, komunista i masona uhapšen i odveden na Banjicu, gde je proveo tri nedelje. Kada govorimo o likovnim radovima nastalim u samim logorima, u kolekciji Muzeja Jugoslavije su najbrojniji upravo crteži Aleksandra Deroka, i vrlo nam je značajno što je ova izložba produbila njihovo poznavanje i omogućila bolju kontekstualizaciju, ali i skrenula pažnju na njihovu vrednost s obzirom na nameru Muzeja Jugoslavije da umetničke radove koji tematizuju stradanje u nacističkim logorima zajedno s dokumentarnom građom i ličnim predmetima proglasi za kulturno dobro od velikog značaja kao celinu koja ima veliku ne samo umetničku, istorijsku, kulturnu već i simboličku vrednost.

Nadežda Petrović – Predeo II, nedatirano

Nadežda Petrović (1873–1915) / Predeo II, nedatirano / ulje na kartonu, 38 x 53,5 cm / Poklon grada Čačka Josipu Brozu Titu, 24. septembar 1959

Izložba: Nadežda Petrović – Boje života, Muzej savremene umetnosti Beograd, 14. februar – 12. maj 2024