Соколски дух и “гарсон мода”

Током балканских и Првог светског рата на фронту и у позадини активно су учествовале жене. Оне су биле више него присутне у традиционално мушком простору где су појединачно или у оквиру женских друштва и организација биле ратнице, болничарке, хуманитарке које су прикупљале помоћ за војнике или за становништво које је било угрожено непосредним ратним дејствима.

Ово је био период у коме су жене показале своје могућности изван патријахалне улоге у породици и постале  учеснице у историјским догађајима у улози која је цењена и поштована у друштву. Ордење и медаље за ратне заслуге нису биле довољне да се у миру положај жене промени и да добију пуну законску и друштвену равноправност.

После рата требало се борити са свим недаћама пустоши коју је ратни вихор оставио иза себе и упоредо хватати темпо са убрзаном еманципацијом жена која је великим корацима стизала из европских центара.  Културни и друштвени живот се обнављао, а у штампи су све присутније странице које доносе модне вести из Париза, Лондона и Беча. На улицама су се уместо војничких чизама чуле женске потпетице које су постајале све више.

И у одевању су промене биле револуционарне. Током рата жене су облачиле удобну одећу, без сувишних детаља. Хаљине инспирисане одећом болничарки, широке сукње до половине листова, кошуље и тунике наметнуле су се својом практичношћу.  Бојана Поповић у својој публикацији Мода у Београду 1918-1941. пише: „Трагање за новим модним стилом, који одговара захтевима модерне, еманциповане жене потрајало је неколико година. Нова „дечачка“, „гарсон“ мода потпуно је уобличена 1923. године и трајала је до краја деценије. Прихватајући „дечачку“ моду, модерна жена је показивала свест да су не само њене способности равне мушким способностима него да чак ни физички не мора да личи на потцењени „други пол“.

Подршка у овом, на први поглед, маргиналном начину борбе за равноправност била су соколска друштва. Широко распростањени соколски покрет је као свој главни задатак имао “стварање физички здраве, крепке, морално и интелектуално развијене омладине” где је сваки члан био равноправан без обзира на пол, занимање, верску и националну припадност. Иако је упамћен, пре свега, као   спортско друштво, соколи су имали значајну образовну, културну и просветну делатност. У еманципаторском раду соколских друштава активно су учествовале  жене па се кроз соколска гласила разматрани проблеми школовања, здравља па и лепоте (правилније је рећи појма лепоте) женске популације.

Sokolice svečano odelo 1930

У Соколском гласнику 1923. године у неколико наставака Мирослав Амброжић  говорио је о Соколској васпитној методици  коју почиње поглављем “соколско васпитање с обзиром на лепоту” и каже: ”Човек носи у себи осећај за лепоту, која му је пријатна…Осећај за лепо иде успоредно с осећајем за племенито”. Наводећи бројну литературу М.Амброжић истиче значај склада, слободе покрета, истрајност у спортским активностима и вежбама које ће “у естетском обзиру”  усавршити тела вежбача.  Бројније ангажовање жена у спорту је утицало и на промене у одевању  па је покушај  креатора да, инспирисани претходним епохама,  врате спутавајућу  моду с краја XIX века када се корсетима сужавао струк и истицале груди,  био неприхватљив.  И раније се у академским круговима расправљало о негативном утицају корсета на здравље жена, а двадесетих година XX века се та дискусија наставила.

У Соколском гласнику 1923. године у неколико наставака М. Амброжић  говорио је о значају гимнастичких вежби за постизање хармоничних  пропорција тела као основног мерила лепоте.  Он наводи: „У разна времена појављују се различите моде облачења, које не одговарају хигијенском начелу: одело нека никада не смета развиће тела нити функцију појединих органа… Заиста је недопустиво ношење корсета. Доскора је сво женскиње носило корсет, ако се по моди хтело облачити. Последњих година почео се тај страшни оклоп по мало да губи али заборављен још није. Нова га мода опет обећаје и ако имамо читаву литературу, која доказује штетне последице по здравље, што их проузрокује корсет.Трајно ношење корсета пре свега тако унаказује тело, да је све пре, него лепо. Сем тога још и много шкоди здрављу.”

Мода као огледало епохе којој припада је на неки начин најавила и промене у односу на друштвену позицију жене.Нова модна линија која је била удобна, практична и ослобађајућа утицала је и на изглед соколске униформе, а бројно чланство соколских друштава је подизало свест о равноправној улози жена  у свим сегментима друштвеног живота.

Kostim, Paken, »Femina«, Pariz, april 1919. (fotografija preuzeta iz knjige Bojane Popović “Moda u Beogradu 1918-1941.”