Sokolski duh i „garson moda”

Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata na frontu i u pozadini aktivno su učestvovale žene. One su bile više nego prisutne u tradicionalno muškom prostoru gde su pojedinačno ili u okviru ženskih društva i organizacija bile ratnice, bolničarke, humanitarke koje su prikupljale pomoć za vojnike ili za stanovništvo koje je bilo ugroženo neposrednim ratnim dejstvima.

Ovo je bio period u kome su žene pokazale svoje mogućnosti izvan patrijahalne uloge u porodici i postale  učesnice u istorijskim događajima u ulozi koja je cenjena i poštovana u društvu. Ordenje i medalje za ratne zasluge nisu bile dovoljne da se u miru položaj žene promeni i da dobiju punu zakonsku i društvenu ravnopravnost.

Posle rata trebalo se boriti sa svim nedaćama pustoši koju je ratni vihor ostavio iza sebe i uporedo hvatati tempo sa ubrzanom emancipacijom žena koja je velikim koracima stizala iz evropskih centara.  Kulturni i društveni život se obnavljao, a u štampi su sve prisutnije stranice koje donose modne vesti iz Pariza, Londona i Beča. Na ulicama su se umesto vojničkih čizama čule ženske potpetice koje su postajale sve više.

I u odevanju su promene bile revolucionarne. Tokom rata žene su oblačile udobnu odeću, bez suvišnih detalja. Haljine inspirisane odećom bolničarki, široke suknje do polovine listova, košulje i tunike nametnule su se svojom praktičnošću.  Bojana Popović u svojoj publikaciji Moda u Beogradu 1918-1941. piše: „Traganje za novim modnim stilom, koji odgovara zahtevima moderne, emancipovane žene potrajalo je nekoliko godina. Nova „dečačka“, „garson“ moda potpuno je uobličena 1923. godine i trajala je do kraja decenije. Prihvatajući „dečačku“ modu, moderna žena je pokazivala svest da su ne samo njene sposobnosti ravne muškim sposobnostima nego da čak ni fizički ne mora da liči na potcenjeni „drugi pol“.

Podrška u ovom, na prvi pogled, marginalnom načinu borbe za ravnopravnost bila su sokolska društva. Široko rasprostanjeni sokolski pokret je kao svoj glavni zadatak imao “stvaranje fizički zdrave, krepke, moralno i intelektualno razvijene omladine” gde je svaki član bio ravnopravan bez obzira na pol, zanimanje, versku i nacionalnu pripadnost. Iako je upamćen, pre svega, kao   sportsko društvo, sokoli su imali značajnu obrazovnu, kulturnu i prosvetnu delatnost. U emancipatorskom radu sokolskih društava aktivno su učestvovale  žene pa se kroz sokolska glasila razmatrani problemi školovanja, zdravlja pa i lepote (pravilnije je reći pojma lepote) ženske populacije.

Sokolice svečano odelo 1930

U Sokolskom glasniku 1923. godine u nekoliko nastavaka Miroslav Ambrožić  govorio je o Sokolskoj vaspitnoj metodici  koju počinje poglavljem “sokolsko vaspitanje s obzirom na lepotu” i kaže: ”Čovek nosi u sebi osećaj za lepotu, koja mu je prijatna…Osećaj za lepo ide usporedno s osećajem za plemenito”. Navodeći brojnu literaturu M.Ambrožić ističe značaj sklada, slobode pokreta, istrajnost u sportskim aktivnostima i vežbama koje će “u estetskom obziru”  usavršiti tela vežbača.  Brojnije angažovanje žena u sportu je uticalo i na promene u odevanju  pa je pokušaj  kreatora da, inspirisani prethodnim epohama,  vrate sputavajuću  modu s kraja XIX veka kada se korsetima sužavao struk i isticale grudi,  bio neprihvatljiv.  I ranije se u akademskim krugovima raspravljalo o negativnom uticaju korseta na zdravlje žena, a dvadesetih godina XX veka se ta diskusija nastavila.

U Sokolskom glasniku 1923. godine u nekoliko nastavaka M. Ambrožić  govorio je o značaju gimnastičkih vežbi za postizanje harmoničnih  proporcija tela kao osnovnog merila lepote.  On navodi: „U razna vremena pojavljuju se različite mode oblačenja, koje ne odgovaraju higijenskom načelu: odelo neka nikada ne smeta razviće tela niti funkciju pojedinih organa… Zaista je nedopustivo nošenje korseta. Doskora je svo ženskinje nosilo korset, ako se po modi htelo oblačiti. Poslednjih godina počeo se taj strašni oklop po malo da gubi ali zaboravljen još nije. Nova ga moda opet obećaje i ako imamo čitavu literaturu, koja dokazuje štetne posledice po zdravlje, što ih prouzrokuje korset.Trajno nošenje korseta pre svega tako unakazuje telo, da je sve pre, nego lepo. Sem toga još i mnogo škodi zdravlju.”

Moda kao ogledalo epohe kojoj pripada je na neki način najavila i promene u odnosu na društvenu poziciju žene.Nova modna linija koja je bila udobna, praktična i oslobađajuća uticala je i na izgled sokolske uniforme, a brojno članstvo sokolskih društava je podizalo svest o ravnopravnoj ulozi žena  u svim segmentima društvenog života.

Kostim, Paken, »Femina«, Pariz, april 1919. (fotografija preuzeta iz knjige Bojane Popović „Moda u Beogradu 1918-1941.“