Lista programa

Povratak utopije: socijalističke strategije danas

Konferencija “Povratak utopije: socijalističke strategije danas” ima za cilj promišljanje načina organizovanja otpora dominantnom sistemu društvenih odnosa kroz razmatranje uslova, prostora i praksi za izgradnju političkog entiteta koji bi uspeo da nametne alternativu kapitalizmu. Pokretanjem diskusija konferencija će nastojati da ponudi analizu trenutne političke situacije u kojoj se levi pokreti i šire društvo nalaze, kao i da podstakne razgovor o tome u kom pravcu je dalje moguće misliti socijalističku politiku i u skladu sa njom delati, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Aktuelna političko-ekonomska situacija na globalnom nivou je u prethodnom periodu nametnula preispitivanje i jačanje kritike širih neoliberalnih okvira i struktura moći. U takvom kontekstu socijalistička ideja ponovo postaje aktuelna.

Revalorizacija egalitarnih projekata 20. veka doprinosi razmatranju izgradnje socijalizma danas. U svrhu metodološki ispravne analize iskustava iz prošlosti, moraju se uzeti u obzir kako pozitivni, tako i negativni aspekti realsocijalističkog oblika regulacije. Ipak, politička pitanja socijalističke strategije danas moraju biti razvijana s obzirom na konkretni savremeni političko-ekonomski kontekst globalnog kapitalističkog sistema. Stoga, obuhvatna analiza šire društvene situacije, ali i kapaciteta i mogućnosti razvoja socijalističkog pokreta predstavlja primarni zadatak danas.

U tom smislu, pretpostavka izgradnje socijalističkog pokreta je izgradnja socijalističke ideje kao realne utopije koja nastoji da ukaže na put kojim treba poći kako bi se, ne samo limitirala, već i prevazišla kapitalistička moć.
Program je realizovan u saradnji sa Rosa Luxemburg Stiftung SEE i transform! europe, a uz podršku Zadužbine Ilije M. Kolarca i Muzeja istorije Jugoslavije.

O UČESNICAMA I UČESNICIMA:

Baskar Sunkara (Bhaskar Sunkara) je američki politički novinar i urednik časopisa Jacobin(www.jacobinmag.com). Redovno piše za širok spektar internet portala ili štampanih časopisa kao što su Vice, Washington Post i The Nation. Diplomirao je na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu. Pokrenuo marksistički časopis Jacobin 2010. godine. Prema njegovim rečima, časopis je radikalna publikacija, koja je “proizvod mlade generacije, koja nije vezana za paradigme Hladnog rata na kojima su počivali stara levičarska glasila…”

Margit Majer (Margit Mayer) je politikološkinja iz Nemačke. Od 1990. godine redovna je profesorka Instituta Džon F. Kenedi pri odeljenju za političke nauke Slobodnog univerziteta u Berlinu (Freie Universität Berlin). Od 2014. godine radi i kao vanredna profesorka u okviru Centra za studije metropola na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Margit Majer se smatra jednom od najuticajnijih teoretičarki iz oblasti urbanih studija. Glavne teme kojima se bavi u svojim radovima su urbani razvoj i politike urbanog razvoja, urbani društveni pokreti, parlamentarna i vanparlamentarna politika Sjedinenih Američkih Država i Nemačke, itd.

Hilari Vejnrajt (Hilary Wainwright) je britanska sociološkinja, politička aktivistkinja i feministkinja. Diplomirala je 1970. godine na Univerzitetu Oksford, na katedri za filozofiju, politiku i ekonomiju. Jedna je od vodećih istraživačica u oblasti novih oblika demokratske odgovornosti unutar političkih partija, pokreta i država. Takođe, Hilari Vejnrajt radi i kao urednica popularnog britanskog levičarskog časopisa Red Pepper (www.redpepper.org.uk). Viša je naučna saradnica na istraživanjima pri Centru za studije participacije na Odeljenju za studije mira i na Međunarodnom centru za studije participacije na Univerzitetu u Bredfordu. Predaje kao gostujuća profesorka na univerzitetima u Kaliforniji, Viskonsinu i Tokiju. Glavne oblasti kojima se ona bavi su: participativna demokratija, redefinisanje države, politika Britanije, političke partije i društveni pokreti, civilno društvo, evropska levica i sl.

Leo Panič (Leo Panitch) je kanadski profesor političkih nauka na Univerzitetu Jork u Torontu. Diplomirao je na Univerzitetu u Manitobi, na katedri za ekonomiju i političke nauke 1967. godine. Masterirao je na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics) 1968. gde je i doktorirao 1974. godine, doktorskom tezom ”Laburistička partija i sindikati”. Glavne oblasti njegovog naučnog interesovanja su: širenje globalnog kapitalizma kao oblika imperijalizma i globalizacijski procesi koje sprovodi SAD uz pomoć institucija poput Ministarstva finansija i Federalnih rezervi. Član je uredništva časopisa Socialist Register (www.socialistregister.com). Panič je napisao više od 100 akademskih članaka, kao i devet knjiga iz oblasti političke teorije i političke ekonomije. Za poslednju knjigu, ”The Making of Global Capitalism: The Political Economy of American Empire”, napisanu u koautorstvu sa Semom Gindinom, nagrađen je prestižnom Isaac Deutscher Memorial Prize.

Valter Bajer (Walter Baier) je ekonomista iz Beča. Bio je predsednik Komunističke partije Austrije (KPÖ) od 1994. do 2006. godine. Urednik je austrijskog nedeljnika Volksstimme. Od 2007. godine je koordinator mreže Transform! Europe koju čini 28 organizacija iz 19 zemalja, a bavi se političkim obrazovanjem i kritičkom analizom. Transform! Europe je ujedno i politička fondacija Partije evropske levice (European Left Party).

Anej Korsika, diplomirao je političke nauke na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, a doktorirao 2009. godine na Fakultetu umetnosti. Bavi se kritičkim teorijama društva, posebno kritikom političke ekonomije. Između 2009. i 2011. godine bio je glavni urednik novina Tribuna. Član je saveta i koordinator je grupe za međunarodnu saradnju Inicijative za demokratski socijalizam koja je jedna od tri članice parlamentarne koalicije Združena levica.
Tatjana Maksimović je aktivistkinja. Učestvuje u radu Društvenog centra “Oktobar” koji je deo koalicije Levi samit Srbije.

Artan Sadiku je teoretičar i aktivista iz Skoplja, doktor političke filozofije. Studirao je međunarodno pravo i političke nauke, a doktorat je završio sa tezom “Način proizvodnje subjektivnosti izvan kapitalizma”. Njegovi glavni interesi su teorije o subjektu, feminizam i radikalne prakse u politici i umetnosti. Radi na Institutu društvenih i humanističkih nauka u Skoplju, gde predaje na katedri za rod i kulturu, aktivan je u levičarskom pokretu Solidarnost, kao i u kulturnom klubu Sindikat. Piše i objavljuje u makedonskim i međunarodnim časopisima i zalaže se za političku mobilizaciju šire etno-nacionalne formacije, otpor prema neoliberalnim instrumentima, politike i zajedničke balkanske alternative za njih. Njegove poslednje publikacije uključuju “Provokacija na konačan otpor istine: etika heretičkog diskursa” i “Ugovaranje radikalne demokratije na Balkanu: Povratak naroda kao mogućnost za feminističke inauguracije politike”.

Jelena Miloš, članica Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID) iz Hrvatske koja se bavi zaštitom radničkih prava, promicanjem demokratskog procesa odlučivanja i ekonomske demokratije među radnicima.

Deni Sadžaku (Deni Sanxhaku) je aktivistkinja iz Tirane, diplomirala finansije i od tada, već dve godine, radi za švedsku organizaciju koja se bavi ljudskim pravima. Kao članica Organizata Politike, Deni je aktivna u pokretanju javnih debata o besplatnom obrazovanju i organizovanju studentskog otpora komercijalizaciji državnih univerziteta. Aktivna je u brojnim radničkim borbama, a proučava uslove rada radničke klase u Albaniji. Deni je takođe angažovana u zagovaranju LGBT prava i učestvuje u kampanji Pravo na adekvatno stanovanje.

Jelena Veljić, aktivistkinja. Tokom studija etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu bavila se studentskim organizovanjem. Teme kojima se bavi u društvenom angažmanu uključuju borbe za besplatno i svima dostupno obrazovanje, feminizam, radnička pitanja, antifašizam. Učestvuje u radu Društvenog centra “Oktobar” koji je deo koalicije Levi samit Srbije.

  • Dan: 17.11.2016-14.12.2024.

Povodom 25 godina Muzeja Jugoslavije

Predistorija: Osnova za razumevanje Muzeja Jugoslavije

Na oblikovanje evropskog tipa muzeja uticale su brojne prakse i koncepti sakupljanja, čuvanja i upotrebe predmeta.

Muzejska laboratorija

Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa

Muzej Jugoslavije te poziva #OSTANIUMUZEYU