Projekat Jugoslavija

Da li je prošlost Jugoslavije već muzealizovana, istorizovana i pohranjena u arhivama? Da li je sadržana u istorijskim tekstovima, raspravama, predmetima mnogobrojnih kolekcija, sećanjima? Možemo li je razumeti kao završeni period u linearnom protoku vremena, koji je iza nas, ili pak kao kulturnu kategoriju koja je, kako sugeriše filozof Boris Buden, posvuda i u svemu što nas okružuje, podjednako ispred kao i iza nas? Može li nam ta prošlost razjasniti barem nešto o današnjici? Može li nam pomoći da razumemo krizu u kojoj se danas svet nalazi ili stalne poruke da je Evropska unija pred raspadom, budući da trpi svakodnevne potrese i izazove? Možemo li, na primeru multinacionalne, multikonfensionalne zemlje koja se pre 25 godina raspala, početi da razmišljamo o alternativama za sadašnji trenutak? Projekat polazi upravo od pretpostavke koja ne tretira prošlost kao skup mrtvih činjenica i završenih događaja, već istražuje potencijal niza ideja od kojih je izgrađen koncept Jugoslavije u sadašnjosti, ali i u budućnosti.

Sa ciljem da se napravi odmak od reči istorija i da se istraži savremenost i aktuelnost, kao i potencijal ideja na kojima je u različitim periodima Jugoslavija gradila svoju državnost, Projekat Jugoslavija uključuje veliki broj ljudi različitih uzrasta i profila iz svih zemalja nastalih nakon raspada nekadašnje države. Kroz kratke izjave stotinu učesnika zabeležena su razmišljanja građana o konceptima kao što su: nesvrstanost, slobodno kretanje, solidarnost, modernost, napredak, država, državnik, heroj, samoupravljanje, ženska prava, zajednica, prošlost, budućnost, ekonomija, rad, slobodno vreme, porodica, nasleđe, kao i o mnogim drugim.  Umesto konkretnog pitanja, svakom učesniku ponuđen je po jedan karton predmeta, koji se čuvaju u kolekciji Muzeja Jugoslavije, a na kojima su osnovne informacije o predmetu: opis, datum ili period iz kojeg potiče, poreklo. Na taj način pokušale smo da kolekciju materijalnih tragova prošlosti posrednim putem prevedemo u formu živih komentara, aktuelnih razmišljanja, ideja i potencijala za budućnost.

Odmakom od predmetnosti samih objekata, pokušale smo da razmišljanje o nasleđu jugoslovenske države udaljimo od nostalgične vizije prošlosti, pomerajući akcenat na razmišljanje o regionu, Evropi i svetu danas koji su, čini se više nego ikada, zaglavljeni u permanentnoj krizi, sukobu, netoleranciji i nejednakosti.

Projekat Jugoslavija predstavlja rezultat saradnje Muzeja Jugoslavije i Kiosk platforme za savremenu umetnost u procesu rada na stalnoj postavci Muzeja, koji je multiperspektivan i transdisciplinaran.

Projekat je realizovan uz pomoć brojnih prijatelja, organizacija i institucija, među kojima su: Anamarija Batista, Erol Billibani, Iskra Geshoska, Nataša Govedarica, Alenka Gregorič, Mia David, Stevan Dimitrijević, Varja Đukić, Nataša Zavolovšek, Arlind Kirajtani, Dren Maliqi, Duško Miljanić, Mladen Miljanović, Mićo Parežanin, Borka Pavićević, Katarina Pejović, Lazar Pejović, Venita Popović, Dragan Protić, Tatjana Rajić, Marijana Rimanić, Vjera Ruljić, Ares Shporta, Elma Hasimbegović, Ana Hofman, Teodor Celakoski, Nataša Škaričić, DokuFest (Prizren), Expeditio (Kotor), Karver (Podgorica), Kontrapunkt (Skoplje), MAMA (Zagreb), Mestna galerija (Ljubljana), Historijski muzej BiH (Sarajevo).

Kiosk – platforma za savremenu umetnost u saradnji s Muzejem Jugoslavije

Projekat je realizovan uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

Autorke projekta: Ana Adamović i Milica Pekić

Kamera i montaža: Ana Adamović

Kolor-obrada slike: Vladan Obradović

Obrada i dizajn zvuka: Dejan Čeko i Srđan Bajski

Prevod: Goran Kričković, Verica Krstić, Katarina Pejović, Nora Bezera

Veb-podrška: Dušan Jevtić, Muzej Jugoslavije

Projekat je realizovan uz stručnu podršku direktorke Muzeja Jugoslavije, Nede Knežević, i kustosa: Ane Panić, Ivana Manojlovića, Katarine Živanović, Aleksandre Momčilović Jovanović, Jovane Nedeljković, Veselinke Kastratović Ristić.