Poslednja mladost u Jugoslaviji
17.12.2011-15.01.2012.
Izložba Poslednja mladost u Jugoslaviji bavi se produkcijom omladinske alternativne pop kulture u SFRJ krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka u institucionalnim okvirima (kulturni centri, zvanični mediji, omladinska štampa) i na njihovim marginama (neformalne društvene mreže kojima se distribuiranju fanzini i druge „uradi sam“ tvorevine). Mladi autori, ohrabreni novim slobodama u izražavanju koje je osvojio pank pokret, uvode tada nove i, u odnosu na ranije periode, veoma demokratizovane forme samoorganizovanja i potkulturnog delovanja na polju masovne kulture. To se manifestuje u svim oblastima javnog života, a polazna tačka dejstva je nova nezavisna muzička scena, koju prate fanzini i drugi neoficijelno proizvedeni grafički materijal, omladinska štampa, oficijelni mediji, poput Radio televizije Beograd. Oko muzičke scene se organizuje proizvodnja novih formi društvenosti (koje su spoj koncerata, žurki i spontanih umetničkih akcija), raznih artefakata (flajeri, posteri i muzičke kasete, stripovi, slike i autorski fanzini i časopisi), i, što je jako bitno, imidža, odnosno izgleda i pojavnosti.
Društveno-političkim kontekstom u kome se taj proces odvija dominiraju rasprave oko Ustava iz 1974. i njegovih posledica, koje se, između ostalog, ogledaju u slabljenju saveznih organa i jačanju političkih i kulturnih elita u republikama, koje počinju da se deklarišu nacionalno. To je vreme kada, nekada jedinstveni, jugoslovenski kulturni prostor počinje da se fragmentira, i oficijelna i disidentska kulturna sfera se razlažu na srpsku, hrvatsku, slovenačku itd.
Nova omladinska kulturna javnost sa kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih još nije deo tog procesa, i potkulturne pojave iz kojih ona crpi metode i načine delanja nemaju nacionalni predznak. „Poslednja mladost u Jugoslaviji“ je u tom smislu naziv za poslednji talas inovacija u integralnom jugoslovenskom kulturnom prostoru, koje su spajale elitnu i popularnu kulturu i formativno uticale na više generacija mladih koji su odrastali u poznim godinama jugoslovenskog samoupravnog socijalizma. Te kulturne inovacije imaju poreklo izvan tada postojećih institucija, ali su ih institucije veoma brzo prepoznale i promovisale, da bi ih, ne mnogo nakon toga, čak i tržište usvojilo i instrumentalizovalo preko industrije zabave.
Poslednja mladost u Jugoslaviji se bavi periodom inicijacije i institucionalnog prepoznavanja kulturne matrice, koja je kasnije nazvana „novotalasnom“. Fokus je na vremenu kada dominira improvizacija i eksperiment, na vremenu pre nego što su amblematske muzičke grupe potpisale ugovore sa velikim izdavačkim kućama i postale deo jugoslovenskog mejnstrima.
Kada je određivan vremenski okvir koji izložba obuhvata, vodilo se računa o tome da pre 1977. godine izraz koji karakteriše ovu produkciju još nije razvijen do prepoznatljivosti, a da se ta prepoznatljivost već oko 1984. godine pretvara u marketinško sredstvo izdavačkih kuća. Naime, već oko 1984. godine je većina aktera te alternativne scene ili prešla u profesionalce ili potpuno prestala da se bavi umetnošću, to jest, inicijalni element samoorganizacije je nestao. Fokus na Beograd je ovog puta načinjen iz praktičnih razloga, budući da je količina neobrađene relevantne građe tolika da čak ni beogradska scena nije mogla da bude predstavljena u svim svojom aspektima na adekvatan način. Ovo autorsko viđenje beogradske epizode Poslednje mladosti u Jugoslaviji se stoga nudi kao predlog za dalje istraživanje, koje je moguće samo putem saradnje više centara sa područja bivše Jugoslavije.
Organizujući izložbu u muzeju naglašavmo potrebu da se kulturno nasleđe socijalizma – iako vezano za relativno skoru prošlost – obrađuje i čuva kao relevantna kulturna baština od značaja za buduće generacije.
Autori: Marina Martić i Stevan Vuković
Dizajn: Monika Lang i Andreja Mirić
Produkcija: MIJ, Academica, SKC, RTS.
Realizaciju pomogli Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije, MASEL, Biro Ives Service.
Povodom 25 godina Muzeja Jugoslavije
Predistorija: Osnova za razumevanje Muzeja Jugoslavije
Na oblikovanje evropskog tipa muzeja uticale su brojne prakse i koncepti sakupljanja, čuvanja i upotrebe predmeta.
Muzejska laboratorija
Otvoreno istraživanje i preispitivanje jugoslovenskog nasleđa